Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

27

заштиКачо увијеном танмом љуштуром. Међутим, оамо у једмо' од нзустаријих геолошких периода, т. зв. силурској периоди живело јв 1620 и више врста Наутклуса,

а према доса|Д прикупљениЈм остацима оеих жив-отиња из свих теолошких периода, у току старот и средњег доба земљиног®развитка живело је у тадзшњим морима првко 5000 рззних врста Наутилуса и сроднизс му жИвотиња т. зв, Амонита, који данас уопште )не постоје. Њихове остатке налази!Мо на многкм местима у (нашој домоеини и то у веома великом брсцју. Од друге једне трупе морских животиња, т. зз, Брахиопода, који нмауу љуштурку од двз капка као шкољке али се по организацији тела од самих шкољака разликууу врло много, данас се зна за око 100 резних живих врста, а раније их е жизело око 5000. Оваквих примера има врло много.

Денашнаи животињаки и биљни свет јв само ј.адзн мали део оногз животињског и биљног света, Кo|јм се у току дугог звмљиног резви+.а »аЕљао и поново изумирао. Проучавањвм ових безбро*јмих оспатака животчијњских и биљних врста показало се да ау животињаки а исто тако и биљни облици, који су у тогау геолошких пвриодз несељавали нашу звмљу, били подложни непрестаним променама, тако да се свака периода одл!Ик!ује нарочити!М фаунама (животињскпл светом) и флсрома (биљни.lМ свето!м). Овв промене ау се вршиле н.з тај начин, шТо св цвлокупан органаки свет ствлно усаЕриЈЗВво и што су се у токгу гволошки!х врвмена јављз-' лч све савршвни и животињски и биљни облици. тако д= ,јв данашн=.и орпански авет сзвршвнији сд свих ранин )их каји оу се нз звмљи јављали и изумцрали. Као ерхунзц свег усавршењз стоји човек, Ка основу гсроучавања остатака ових ранцјих фауна и флора и стена у којима су оне сачуввне, з!на се ков оу стене у ко>је гволошко време постале и на основу тога подегвена Је историЈа разаитка земљине коре I;на више одељака или доба, као што је подељена и историја човечанства: