Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

28

1. Прдстаро или Архајосо доба (из кога немамсх јааних оотзтака и трагова животињских и биљних);

2. Старо илц пзлеозојско доба (доба старих животиња и бигвака);

3. Средње кли’ мезозојско доба (доба животиња и биљака које чине прелаз између и новкх бил>ака и животиња) и

4. Ново или кенозојско доба (доба нових жи®отиња и биљака у које спадају и данашње).

Како је територија наше државе самкз један мали' део оовршине Замље, природно је да и на њенО(М тлу, одногЈчо у стенама од ксуих је. оно саграђено, налазимо све потребне доказе који нам пружа/у могуКност да прикажемо од чега је оно састављено. Преко тота можемо да утврдимо кроз какве је свв дога-ђдје и мене прошао и овац мал.и део земљине површине, као и колико су нам услуга и користи учиниле разне теолошке г.ојаве да се у <нашој земљи об.разују богата рудна нзгомилања, како утљева и наметала тако и металних руда.

Тариторнја фздератиене нарсдне републике Југослзви|је изграђена је од све три групе напрвд псменутих стене, тјј. и магматских и седимвнтних и метаморфних. Њу граде сед.иментне стене пешчари, кречњгци, глине, пескови, стваране скоро у свима геолошким перисдама, а слојеви тих сгена су остали само у извесним областима. У највећем делу наше земље они су убрани, поломљени и покретани на разлимите начине .и то са извсЈнредном јачином. Многобројне и најразлинитиЈе мапматске стене: тзв. гранити, диорити, габри, дијабази, л\елафири, базалти, риглити, трахит Iи, зндезити, дацити и друге, коЈима је наша земља као ретко која друга прориеене. у различитим геолошким времвнима, а коЈе се ЈављаЈу каткад у врло пространим масама, чине њену геолошку грађу рш слож€»нијом.