Geografsko znanje o Srbiji početkom 19. veka : (sa dve karte u prilogu)

18

tusier, Sorbier, P. O. Ропацеуше и др.). Њихов рад, на. жалост, није захватио и Србију, јер они, као туреки пријатељи, нису смели у земљу, која се била побунила против султана. Њиховим напорима је карта европске Турске иначе много поправљена, како се види по карти Турске која је настала, на основу њихова материјала: Гарје, Сатђе обпетаје де Ја Титаше 4 Еп торе еп ХУ ЈешПез:55) ово велико дело ивишло је тек 1822. год.: пре њега је изишла карта: СтШаште де Мапаопсопт, Carte genćrale de la Тигаџе ФЕпгоре, која је због тога знаменита, што је уз њу изишао и текст с равјашњењима, 1818. год.)

Основа _францускога испитивачког географског рада на Балканском Полуострву било је јадранско приморје, одакле су они војно и научно продирали у унутрашњост. Са сасвим противне стране, са северо-истока, са своје операционе базе, Влашке и Молдавске, улазили су с руским трупама на Балканско Полуострво и руски путописци и картографи, испочетка само путописци, и то не особити; још су најважнији међу њима путописи Бантиша-Каменскога и барона Дебића.

Ови ти путописни и картографски напори унапређивали су веома мало и врло полагано знање о Српским Земљама. П. Ј. Шафарик се саблажњавао Рајићевим и Ентеловим незнањем географије Србије; Енгел, знаменити историк Угарске и Србије, тражио је Мачву чак по Крањској.) А није имао право честити Шафарик. Јер, и он се још много намучио око историјске географије Српских Земаља, поред одличних географских састава који су се почели јављати о Орбији од двадесетих година ХТХ в. Па није, поред свих напора, увек ни успеха имао, него је често чинио крупне погрешке и постављао немогуће хипотезе. За географију Српских Земаља било је мало приступачне поуздане географске грађе и поред те пререке није било могуће ни израдити добру географију ни саставити добру карту Србије.

IV

Полатано објављивање аустријске географске грађе о Србији Географске пи картографске студије у веви с повлачењем границе после Карловачког Мира — Знаменити картографски рад Ј. Х. Милера Објављивање знаменитих Марсиљијевих радова о Дунаву и једном делу

85) /bid., 156—90. 89) /bid., 158 w 162. 4) „Raić und Engel waren der Geographie von Serbien beispiellos

ипКкипа о“. Шафарик Вуку 7. новембра 1825.: BykoBa TIIpenucka, IV (1909), . 621.