Geografsko znanje o Srbiji početkom 19. veka : (sa dve karte u prilogu)

21

Bosnien und Rama, vom Jahre 867 bis 1741. To је била научна припрема, за војничке и политичке акције. Књигу је пратила sapra: »Das Koenigreich Bosnien und die Herzegovina (Rama.) samt den angraenzenden Provinzen vom Croatien, Sclavoniem, Temesvar, Servien, Albanien, Ragusa wnd dem venetianischen Dalmatien. Nach den militaerischen Handkarten des Prinzen Eugen, der Grafen Khevenhiller, Marsigli und Pallavicini geooraphisch aulgetragen, und nach den gzuverassigsten Nachrichten und Reisebeschreibungen berichtiget im Јаћте 1788 уоп Herm Maximilian Sehimek, herauspegeben von P. A. Sehraembl;« има примерака и с оваким крајем HaTmmca: »herausgegeben in Wien bei Artaria & СОотр.« Планине су рађене као кртичњаци, али не напамет. Реке су прилично погођене. Топографија, има погрешака, али се види да је карта рађена по одличним изворима. На путове је обраћена нарочита пажња. Премештања. места и читавих крајева има, наравно, доста и на овој карти. Шимеку је било стало највише до Босне. Србија, није цела ни захваћена, нема источног дела. Мерило карте је отприлике 1:480.000. Војничке власти су овом приликом отворено уступиле (ради политичке сврхе публикације) знаменит део своје теографске грађе. Но по Шимековој карти се види да поред свега обиља, материјала аустријских војних власти још није било ни изблиза, довољно сигурне научне основе за једну добру „вографску карту Србије. Одлична нова, географска грађа за, Србију ушла, је баш тих година, за Кочине Крајине, у архиве аустријске. Орби су много учинили да та грађа, буде што обилнија, свестранија и поузданија. Шимек је није могао на својој карти употребити, а каква је била, то се врло лепо види, када се његова, карта, успореди с аустријским картама после Кочине Крајине, када је за картографске студије у Орбији и поред краткотрајног бављења Аустријанаца у Орбији врло много учињено.“ )

60) Нема велике научне вредности карта: „Марра Момјаеитпа Regnorum Hungariae, Croatiae, Sclavoniae nec non Magni Principatus Transylvaniae, |uxta adcuratissimas observationes, adhibitisque certissimis veritatis fontibus descripta. — Serenissimo Hungariae. et Bohemiae, Regio Наегеditario Principi, et Archiduci Austriae Alexandro Leopoldo Regni Hungariae Palatino D. D. D. per Ejusdem humillimos lideles Societatis Artarianae“. Карту је резао 1792 Ф. Милер. Планине су рађене као кртичњаци, ванрелно слабо; имена немају, осим што планине на Лиму носе име „Кагадају (Сеђјгб“, а планине југоисточно од Крагујевца („Kragojeva“) 3OBy ce „Кагадасћ: Деђјго“. Реке су сасвим слабо цртане. Номенклатура не ваља. Путови су, рекао бих, накнадно уне ени. Забележена је и граница Пожаревачког мира с чудном ознаком: „Раззагоун тег Ргједепз Огапхе 1739“; баш кад је престала важити! Милерови бакрорези око карте ванредно су лепи. Он је резао још једну, засебну, карту Србије, за Артарију, У