Geografsko znanje o Srbiji početkom 19. veka : (sa dve karte u prilogu)

29

великих зашлета дочепа власти над Орбијом,'били су једно пусто самообмањивање, али та је обмана ласкала високим аустријским круговима и они су веровали, да ће петроварадински генерали умети наговорити Карађорђа да преда Орбију, или бар њене главне тврђаве, на Сави и Дунаву, Аустрији. за нову власт над Србијом старала се Аустрија, између осталог, и издавањем географских карата. Тако је она обично радила. Пред намераваном окупацијом предњачило је увек неко научно и, ако је икако било могуће, правно освајање. Но често су такви радови долазили, иронијом судбине, узалуд. Тако је било и сада.

Када је Аустрија била већ доживела горко разочарење у својим плановима о Србији и морала се уверити, да. барон Симбшен није могао наговорити Карађорђа да Србију преда Аустрији, онда се тек јавила географска карта Србије: »Катје | von Mervien, Bosnien und dem gvrossten Theil von IHIyrien. Nach bisher noch unbenutzten Aufnahmen bearbeitet als Portsetzungp der Karte des Hermm Lipski von Szedliani in 4 Sectionen gezeichnet von RHRiedl. Wiem 18910.«”) Издана, је с јасном политичком тенденцијом, да би оправдала проширење власти угарских краљева на Србију, као неки историјски и географски додатак Угарској, која. је међутим своја права на Србију мање наглашавала него Хабебурговци. Њима је било стало до Србије. Они су радо гледали научне радове која су наговештавали њихова права на, северне балканске земље, али нису имали храбрости да своју политику отворено и истичу а камо ли безобзирно воде. Све су се бојали неких светских заплета и упадали у политику, која, је баш због тадашњих аустријских односа, према, Орбији, добро названа »пттисћ фате Роћик дет Мепtra,itat und des Allerweltfreundseinwollens, begehrlicher Zuruckhaltung wnd halber Entsehliessungen.«“) Научне и правне претензије није сматрала опасним. Te су науци каткад и делом могле добро доћи. Тако је и Ридлова карта неки напредак у снимању Србије. И њој је главна сврха војничка. Највише се пазило на путове и њихове врсте. Новог материјала, је у њој веома, мало обрађено. Главни извор су старе карте и итинерари.

Научни географски рад није била, јер је географија тада, тек улазила у један леп период свога полета. Као увек после јако усталасаних времена у развоју човечанства, и после великих кретања, људских маса, географија, је и сада високо цењена, и свест о важности географије улазила је у широке

62) Наага! уоп Натетћит, а. с., 149—150.

63) Krones F., Joseph Freiherr von Simbschen und dje Stellung Oster-

reichs zur serbischen Frage (1807—1810), Archiv fir Oster. Geschichte, LXXXVI (1890) 201.