Geografsko znanje o Srbiji početkom 19. veka : (sa dve karte u prilogu)

савешношћу него што је учинио сличан посао пре њега Ридл, који је са својом картом Орбије допуњавао карту Липскога. Вајнгартен се није хтео ограничити на прегледање старих карата и на мале исправке, него је повукао и проучио огроман географски малеријал војничких власти у Бечу па је на, основу њега и свих ранијих карата, Србије саставио своју, нову карту Србије. Али карта не говори разговетно свакоме, ко је гледа. да. неупућене је она готово мртво слово. Зато се Вајнгартен угледао на Водонкура и саставио ув своју карту ошширав историјско-географски спис о Србији, да се они између себе равјашњују и допуњују“) Мисао је била одлична и Вајнтартен ју је особито испунио. |

старства у Бечу ово исписао из личног листа, из библиографија и каталога о Вајнгартену: „Адат von Weingarten, in Wien in Unterosterreich 1785 gebohren, katholisch, ledig, den 21-ten Oktober 1805 aus der k. k. Theresianischen Ritteraccademie als Fžihnrich bei Auersperg Infanterie N 24 eingetretten, den 16-ten Mižrz 1809 zum Unterlieutenant beim Pionier Corps ernanti, den 23-ten Mai 1809 zum Oberlieutenant bei dem 5-tem Wiener Frey B-on vorgeriickt, den lezten Dbr 19803 qua talis zu E. H. Carl Infanтепе Ле 3 Hbersezt, den 1-ten April 1811 qua falis zum G Q Mst iibersezt, den 22-ten Mždrz 1814 zum Hpim, im G Q Mst ernannt, im Jahre 1819 zur geschichtlichen Bearbeitung verwendet. 1831 gestorben“. CBoi cnuc o Србији писао је, дакле, у званичном својству историографа. Осим њега написао је у „Ostreichische militirische Zejtschriftt још ово: Магзећ ејпез (тап20515сћеп Аттее Когрз пасћ Шззађоп шп Зраџаћге 1807 (1818); Lebensgeschichte des F M Grafen Josef Colloredo (1819); Geschichte des Armeekorps unter den Befehlen des Generallieutenants Grafen von WallmodenGilborn an der Niederelbe und in den Niederlanden vom Apiil 1813 bis zum Mai 1814 (1827); Aus den Feldzigen der Venezianer auf Morea am Ende des 17. Jahrhunderts, 1686—87 (1829); Aus den Feldzigen der Venezianer gege ı die Pfiorte am Ende des 17. Jahrhunderts (1829).

7) Weingarten 4. von, Hauptman im kaiserl. Ostreichischen Generalquartičrmeisterstabe, Uber Serbien. Mit einer Karte. Ostreichische milit:irische Zeitschrift, | (1820), 60S—02 и 153—181. Вајнгартенова. студија о Србији приписивана је дуго барону, Роткирху, као што му се и данас приписује Историја првог српског устанка од барона Г. Маретића. О. Д. ГПирх већ није знао, ко је писац састава „Џђег Зетјеп“, па је ставио лоред њега: „од Роткирхаг“ (Путовање по Србији 1829. године. Превео Д-р Драгиша Т. Мијушковић, 1899, 209); он је дошао на ту мисао свакојако због тога, што су му информације биле нетачне, и што је Роткирх био уредник листа, где је изашла Вајнгартенова студија. 77. J. Шафарић, је већ сасвим сигурно тврдио, када је говорио о Милошевићеву преводу Вајнгартена, да је Роткирх написао студију о Србији: „Пјезе Везсћгејbung Serbiens ist aus der Osterreichischen militiirischen ZŽeitschrift, Jahrgang 1821 (!) Heft 1—6 und 8, von G. M. Baron Rothkirch, wortlich tibersetzt, welche Quelle indess der Uebersetzer verschwiegen hat“. (Geschichte der sudslavischen Literatur, III, Das serbische 5ећги ћите, 1865, 481). Ј. Цвијић се држао П. Ј. Шафарика, и узео да је Роткирх састављач описа и карте Србије (Говори и чланци, ЈУ (1923), 12. Код Jb. Стојановића помешан је овај опис Србије с Маретићевом историјом првог српског устанка (Живот и рад Вука Стеф. Караџића, 1924, 210). О карти Србије од Вајнгартена: Haardt von Hartenthurn, a. c. 161—8.

Географско знање о Србији 8