Geografsko znanje o Srbiji početkom 19. veka : (sa dve karte u prilogu)

36

њих је испао одсек о путовима најдужи. То су биле већ утвр"Ђене традиције у аустријским занимањима за Србију. Аустријанци су у свима својим извештајима, највише говорили о путовима кров Орбију и на својим картама су највише пазилу на путове и њихов квалитет. То, уосталом, није лоша страна аустријских географских проучавања у Србији. Најслабији су они били у орографији, па се то осећа и на Вајнгартеновој карти Орбије. Уопште је била, орографија најосетљивија, страна. тадашње географије. На Балканском Полуострву нарочито, где су се по картама још потезале исфабулиране планине и планински чворови чак из Старог Века. Дуго времена су у Оредњем и Новом Веку планински системи на Балканском Полуострву замишљани и пртани погрешније него што их је Хекатеј замишљао.") Ни цела слика Балканског Полуострва. није на многим картама Оредњег и Новог Века. боља, од Птоломејеве.“) "Свака земља, имала, је своје исфантазиране планине и разлазишта планинских венаца и река. Од Балканског Полуострва нису се могле вековима откинути скроз погрешне представе његових планина »Зсаталз«, »Огђејпз«, »Атсепфаго«, сасвим опгрешно вамишљен »Налша« или »Наштиз« и т.д., чак су се. повлачили с њима, који су замишљани као огромни географски објекти, и незнатни, н. пр. Брђанска Клисура, између Милановца и Чачка, којој су имена, наравно, свакојако унакажена. Цела, Србија, је погрешно замишљана, као да је са свих страна опасана једним непретргнутим високим планинским ланцем. (ве погрешке из орографије Србије није могао Вајнгартен избрисати, има и код њега, и у тексту и на карти, већ легендаризираних планинских ланаца, који су постојали само на картама, Али он се поштено трудио да сва приступачна дата 0 планинама у Орбији провери, па се треба добро чувати да се поједине планине код њега прогласе измишљеним. Има, примера, да је име планине лоше (можда и нама непознато), али је њен правац добар, чак и главни врхунац тачан, Н. пр. код планине „Мосна. Најбоље су приказане, разуме се, и код Вајнтартена планине уз Саву и Дунав, а што се иде више на, југ, то је тачности све мање. Његовој орографији морају се, дакле,

т7) Forbirger 4., Handbuch дег анеп Оеозтарће, 17, 1877, „Егакагге дез Некатаеоз“ између 50 и 51 стране.

78) Ibid. „Erdtafel des Ptolemaeos* mamMeby 418 419 стране. "Још боље су Птолемејеве карте у Киперфову Атласу, ХХХУ и ХХХМЛ. Текст Птолемејева Илирика „Сар. ХУГ ТАдоребос Зеба“ сада је најбоље издан: Cuntz O., Die Geographie des Ptolemaeus Galliae, Germania, Raetia, Noricum, Pannoniae, Illyricum, Italia, Handschriften, Text und Untersuchung, 1923, 76—81. У коментару и на картама није, на жалост, Илирик обрађен, него само европскије земље.