Geografsko znanje o Srbiji početkom 19. veka : (sa dve karte u prilogu)

37

чинити крупне замерке. Ни начин приказивања. није најбољи; планине су сликане пртицама; изгледају као гусенице. Но напредак спрам ранијих представа о планинама Орбије ипак је веома, леп. n ; Најбоље се види знаменитост Вајнтартенове орографије, оваква, каква, је, по томе, што је баш тај одељак из његова, описа. Србије, мада је најслабији, највише прегледан и најдуже повлачен кров географске приказе Орпских Земаља. Воде Србије Вајнгартен је много боље приказао, и у тексту и на карти. Још непосредно пред њим мешан је Ибар с Голијском Моравом, ток Тимока, је цртан сасвим у противном правцу (запад—исток) него што он тече и т. д. Вајнгартен је све то исправио. Погрешака, је, наравно, остало и код њега, и не малих; помешао је Моравицу с Бетином, Темштицу је погрешно и назвао и нацртао (његова Темштица (Теторезка) је Власина) и т. д. Остали одељци описа Србије испали су, и поред краткоће, углавном добри као што су и други елементи карте прилично прецизни. Разуме се осим номенклатуре. Она, је слаба. Али то није нека нарочита Вајнгартенова кривица, него заједничка, грешка,

свих карата Србије, све до најновијих. Особито су аустријске карте Србије имале искривљену номенклатуру, јер снимачи нису били вешти увек српском језику. Највише због номенклатуре писао је још 1863 год. Ф. Каниц о картама Србије: „Руске и аустријске карте; које се налазе у трговини, поуздане су само у ширини од неколико миља, дуж дунавске и савске обале, дочим у унутрашњости остављају путника на педилу и још та, својом непотпуношћу доводе у забуну. "") Леп број сигурних елемената, карте Србије ушао је у науку тек преко Вајнгартена. Његов опис Србије, у свему узевши, јесте добро испао просек стања у Србији и знања о њој почетком двадесетих година ХЕХ в. То није само у научном испитивању Србије знаменит теотрафски рад, него је и важан историјски извор за доба о коме иначе немамо историјских извора, на, претек.

Зато је било преко потребно ново издање Вајнгартенова, списа, о Орбији. Он је изишао у једном данас сасвим неприступачном, стручном војничком листу; у Бечу га има само Напионална, Библиотека, бивша Дворска. Српски превод Вајнтартена веома, је ретка књижица и због ропског превађања, и

неспоразума сасвим је немогуће, да би он могао заменити оригинал.

7") Kanitz F., Beitrige zur Kartographie des Firstenthums Serbien, gesammelt auf seinen Reisen in den Jahren 1859, 1860, 1861, Sitzungsberichte Wiener Akad. der Wiss.. mathem. naturwiss. Classe, XLVII (1863), 80; расправици је додана карта Србије с Каничевим итинераром.