Geografsko znanje o Srbiji početkom 19. veka : (sa dve karte u prilogu)

41

ишло од руке. Са географским примедбама уз Вајнгартенов опис Орбије није било тако лако. Вук је, истина, нанивао приличан број исправака, допуна и замерака, али када се све погрешке Вајнгартенове успореде с онима, које је он исправио, онда се лепо види, како је и Вук тада мало знао географију Србије. И његово је знање Орбије сасвим истог типа као сва тадашња, знања о њој — и он је још најбоље знао узан појас северне Србије. Остало није знао, или је знао магловито, а Вук је био у томе дивна поштења, што магловито знање није сматрао никаковим знањем. Оно што није сигурно знао, није ни Вајнгартену замерао. Његова оштрина, је само у толико неоправдана, што Вук није наглашавао, како је Вајнгартен ипак много учинио за географију Србије, када се о њој било тако тешко информирати, да ни Вук, поред својих одличних веза, у Србији и поред свог бављења, у земљи није могао дознати много шта од онога што је желео. То је требао Вук у обзир узети и повући паралелу између Вајнгартена и онога што се до њега, знало о Србији. Онда би био спрам њега још правичнији. Најнеоправданија је Вукова замерка, Вајнтартену што му пребацује, да без разлога тврди за Орбе, да су сујеверни. Ту Вук није имао право. Орби су били још сујевернији него што стоји код Вајнгартена. И Вук је то добро знао, али му се чинило незгодно износити то пред страни свет; после Вајнгартена, је писао о сујеверју Орба много опширније Јоаким Вујић; чак је његов разговор о вампирима у манастиру Клисури с калуђерима и сликом овековечен.7")

Вук је осећао да Вајнгартенов опис Орбије још није сасвим потпун и поугдан, али није могао рећи, да, је тада било немогуће такав опис уопште написати. Тиме би смањио углед свом дуго смишљаном делу о географији и модерној историји Србије, које је остало ненаписано. Кад је Вук сам писао о Србији, држао се много Вајнгартена, особито у распореду и орографији; Ранкеу није могао дати тачан географски преглед Србије, када му је саопштавао грађу за његову Српску Револуцију, него се Ранке морао бочити чак с талијанским релацијама, да. би добио јаснију представу Српских Земаља,7)

карту Орбије није знао Вук дати бољу од Вајнгартенове. Када је требало Ранкеовој Српској Револуцији приложити карту Србије, онда. је Вук мало исправио Вајнгартенову карту,

15. Милаковић спомиње 1841 Вуку рукопис о Карађорђу, Вукова ГПреписка, М (1910), 52.

59) Слика се налази у првом издању Вујићева Пушешесшвија између 180 и 181 стр.

%) Radojčić N., Rankeova nova koncepcija srpske istorije, Razprave Znanst. društva za humanistične vede, II (1925), 23 и 37—8.