Glas naroda

У таквим опасностима, најбоље је средство: што пре воду иепустити, и баруштине исушити. Још је добро око баруштина и по самим каљугама сунцокрет садити јер сунцокрет није јако влагу из земље и чисти ваздух, а од семена му се прави олај, те се тако има две добити. Лекари немогу нам ту млого помоћи, они могу само но јављену бољетицу свлађивати, и показати нам, де је узрок нашег зла, пак онда до нас стоји, хоћемо л', можемо л', кад и како, да га одклонимо, а то један човек и није у стању, него држава и општине, којима треба да је нонајпре стало до здравља и имаовине људске. Коме је могуће најбоље, да се из тог предела уклбни; али шта ћемо са толиким нашим општинама 1 Њима препоручујемо : да у будуће зидају куће млого узвишеније над земљом, него досад, далеко од воде, мочара и ђубрета, на узвишеном месту, а не у низи. Нека сваки избегава ладноћу и влагу, особито с јутра и вечера задржавање близу воде и бара. Нека се чува од велике ладовине, иаиме кад је јака врућина. Нека сваки носи од вечера до јутра вунену и од Фланера одећу до тела. Нека нико не спава у пољу, па још на голој земљи можда, а кад баш мора, нека се добро покрије, и нода се топло подастре а у близини ватру наложи. Нека се често купа, и нека једе снажна а притом лако сварљива јела и нека избегава сваку неумереност у јелу и пи_ ћу, особито зелено воће и хрђаву пија&у воду. Ако је вода и у кућу се увукла, то нека се прво оцеди бла го и из куће и околине извуче, патое нека се ископа, и горња влажна земља изнесе, а новом сувом наспе и набије, коју са даскама цигљом, сламом и т. д. нокрити ваља, зидове честим ложењем изсушити, (наравно, да се за то време ту неноћива,) ако се не може баш сва вода из околине кука оточити, добро је, да се у њу набаца доста камења, шлуњака ил најбоље неска. За иривреду. „ЗАДРУГА ЗА МЕђУСОБНО ПОМАГАЊЕ И 1НТЕДЊУ." Познато је сваком, који је тражио из касе какве иоваца у зајам, колико ту времена треба, док до њих дође, али човеку више пута треба најдаље за два за три дана иеколико Форината, само, па ако их за то рреме не добије, онда му није номожено после. Колко се пута деси, да човек може данас једну ствар по мале новце купити а после десет дана је не можеш добити, да десет пута

толико платиш. Колико нута опет треба ратару десет двадесет Форината, а њему се рана измакла, па неманишта ситније за продају, те мора сирома ранитеља свога из плуга да испрегне и да га ирода, пошто онај хоће, који купује. Па не неколико пута, него баш навек, мора наш човек, што са раном ради, баш у оно доба, кад је рана најјеФтинија, да је продаје, да цару порцију плати. Колико пута опет занатлији треба два три Форинта само, па да заслужи на њима толико исто, а он их нема па седи бадава. Зар је, на прилику, једанпут било, да човек дође чизмару, који је иначе врло вешт занатлија, па хоће да наручи чизме код њега, а овај га одбије за то, што нема у куКи ни толико, да може кунити коже за једне чизме. - Помислимо само како је човеку, који једва чека, да до крајцаре доКе; јер можда је то веК друга недеља како му деца нису метла кашику у уста, а он сирома, још се мора да прави важан, те казује оном што наручује, да има доста друга посла. Није то ништа ни ново ни чудно, да раденик заиђе од немила до недрага, па моли коју крајцару у зајам, на кад му сви окрену леђа, да зажмури, иа или шта украде или ако је тврђа поштења, сам себи дође главе. Непостаје човек сам лопов и убица, него га свет прави. Кад би побележили колико је по апсанама људп, који са невоље у затвор доспеше, онда би видели, да ни пети, није тамо другог чега ради, и царевина би паметније радила, да их је сачувала од зла, него што прави апсане, да их чува, да не иобсгну, онда, кад су веК зло урадили. Али не сама царевина него и људи други, и то баш себе ради, треба, да гледе, како би се сиротињи у невољи помогло; јер шта вреди једном човеку, кад је он сам у селу имућан а читаво село гола сиротиња. Не мора ли он навек стрепити, да ће невоља његове суседе натерати, да пруже ирсте своје на имање његово. Не ираве се оне велике касе гвоздене због лопова, него због сиротиње. Да није сиротиње не би ни лопова било, или баш ако би и онда таких се хуља нашло прво би их много мање било а друго на њих би мотриле толике очи, и нико га неби крио, само због тога, што се боји, да и њега може сугра невоља натерати да краде. С тога су људи који даље од свога носа гледе, који мало више мисле, увидели од куда зло долази и почели су од туда да га лече. Они су се постарали, да даду сиротињи прилике да може коју крајцару заштедити и у невољи брзе помоКи наћи. Та је ирилика, ,,у задрузи за међусобно помагање и штедњу" и о тој задрузи Кемо у другом броју коју више да речемо.