Glas naroda

'ПЦ46

Број 18.

У НОБОМЕ САДУ, У НБДБЉУ 22. АВГУСТА 1871.

Година I.

Г.1АС НАРОДА. ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

„Глас народа" издази сваве недеље на табаку. — Цена му је на годшу 3 ф., на нода године 1 ф. 50 новч., на четир месеца 1 ®ор. аустр. вред.

Дописн се жиљу уреднижтву а претплата и огласи ад5шнистрадији „Гласа народа" у Нови Сад. — Огласи наплаКују се : од редка оваких слова 6 нов. и 30 н. за жиг сваки пут.

КАКО ЖИВЕ НАШИ СЕЉАЦИ ? Ми сви вичемо, како је наш народ нехатан и нерадин, како не иде за нанретком својим. То је све истина. У ствари је тако, али не треба ни ма.л о да се чудимо, што је 'Ј ако. Прво и прво треба да са свим завирнемо у домаћи круг љегов. Треба да га пратимо очима од оног часа, кад из кревета устане све до вечера, кад се опет у њега сподоби. На чему спава наш паор ? На сламњачи, у којој једва три порције сламе има. Нреко ње прострео је губер. Под главу обично меће кожух, јер жена чува јастуке за параду. Покривач му је ћидим. Сав тај намештај осим кожуха пун је и препун бува. Чело ногу је колевка детиња, а цела постеља таман је толико дугачка, да можеш, кад се по вољи згрчиш, коленима до кодепке допрети. Какво ту лежање и спавање може бити, то само наш сељак зна. У јутру раном зором мора век на ногама бити. Сад хајде да се насађује вршај. Кад су с тим готови, онда треба ужинати. А каква је ужина? Да те Бог сачува! Једна чинија незрели шљива и неколико зелених краставаца. Од куд дакле може он после така одмора и јела с вољом радити, кад ни близу недобије онолико снаге с јелом и одмором, колико му је радња одузела. Затим опет удри, пик Јово на ново, терај коње и стој на оној припеци вас дуги дан. Претресај сламу, да ти плева све одушке на глави напуни, и очи и уши, и нос и уста. А кад приспе време ручку, дај опет шљива или промене ради црна лука, јер је госпођин пост, којег неће жена премрсити. А кад жееа неке. онда неможе ни човек, јер му жена неће да кува. Така је и мала ужина. Понда и помози Боже, где има лепе текуке воде , у којој се човек после радње од плеве и друге нечистоће опрати и тело своје окрепити може. Али где нема , ту је тек право зло. Има.

и такових, који неке да се користе тим даром од Бога, - него поред те лепе прилике опет онако неопрани и каљави лежу у кревет, а неће да помисле, како плева и пра, који се иза вејан.а по телу накупио страшно једе здравље. И ми имамо још образа чудити се бледилу и жутилу наших паора. Та зар може он друкчији иоред тог рада при такој рђавој рани изгледати? Рани коња свог само са сламом и терај га увек, нећеш дочекати, да му се длака засија и да главу поносито диже, а камо ли човек, који је. куд и'камо благороднији од сваке стоке. Из тога излази, да не треба постити, особито у време тешких радова. Дакле треба мреити. Треба јести меса и попити по једну чашу вина. Јест то треба. Али од куд, кад наши људи све у јесен и у зиму у лудо потроше , што би им у радно време тело и душу подкрепило. Он о свечарству, о свадби , о Божићу великом и малом толико натовари на астал, да овај све стење под теретом силних јела, јер онда је домакин славан, кад гост о њему вели: знаш брате, тако ме дочеко , све ме грли и љуби, па ме нуди, знаш, па му је совра тако пуна, да нема места, где ћеш руку метнути. Погледајмо Швабе где су сами. Сматрајмо како они раде и како једу. Неће се Шваба тако здраво зноити као Србин; он не ради као во, већ ради као човек, који зна границе својој снази, који зна, шта му шкодити може, те неће то да ради. Он у време жетве о ручку извади шунку из свога завежљаја, па ју после залије мало винцем, па да видиш , како му се образи зарумене и засветле, све лети она коса, кад замане њоме. А наша газдарица скувала мало трганчића или пасуљца у силној водици, па послала по детету на њиву. Док дође до њиве, а оно се адило. Радени гладни и жедни и уморени