Glas naroda

154

гур. Кромпир иначе врло добро храни свињу; али крмачи кад се већ опрасила треба га сасма мало давати, и то обареног и изгњеченог, а тек што се опрасила, онда је најбоље и не хранити је кромпиром. Највшне млека да богме даје само млеко; али хранити свиње крављим млеком — то би била мало но скупа храна; но млеко може добро да замени друга суруткаста храна, као што је млаћеница, сама сурутка и др. Као што се види, што је боља и удеснија храна, то је и више млека; али треба још пазити, да ни чега не буде ту, што би могло млеко укварити. Колико свиња изгледа трома и немарна, опет је она за то врло журајива и осетљива, особито док је још супрасна и докле још доји. Човек дакле треба да пази да је ни чим не узнемири или раздражи, зато јенајбоље крмачу док је још сисају разлучити мимо све свиње. ВеНином се опраси онолико прасаца колико је у крмаче брадавица на потрбушини; али често бива, да се и више њих опрасе. Ту сад ако нема случајно још какве крмаче што се тек опрасила, у које имају сувише брадавице, онда да богме никуд даље, него мораш баш потаманити оне сувишне. Ту да како опет ваља потаманити оне најслабије прасце, јер ће их навек они снажнији отерати од сисе, па ће и остати онако кржљави,— а онда којавајда одњих? То како дође на свет, одмах се почне отимати о брадавице, па ако не урадиш како рекосмо, тај ће поксљ непрестанце трајати докле год сиса, и нико му је не оте тако лмко. И то је истина, да све брадавице не дају једнако много: што су ближе грудима, то дају и више млека. За то већма и напредују прасци који сисају из брадавице што је ближа грудима, па још ако се какво товно прасе дочепало таке брадавице, тосејош јаче опажа. Одгајач свиња мора за тимићи, да сеподједнако развијају сви прасци што су се у један пут опрасили, јер то је нужно, по што треба гледати, да се сви у једно исто време могу одбити од сисе, терати у поље итд. Видиш ли дакле да се некоји прасци на рачун других прасаца нагло развијају, онда се мораш ти сам састарати за оне слабије, мораш их пренети намлечније брадавице, а оне јаче на брадавице што су ближе бутинама, итд. Колико ће време прасци сисати, то се равна по разним приликама. Ту мораш пре свега узети на рачун то, на што одгајаш прасце: или да ихпокољеш или продаш још док су прасци, или их мислиш гојити на маст, или оставити за семе; ту сепослемораш обазрети и на то колико крмача даје млека. Ако прасце отхрањујеш за семе или у опште за своју потребу, онда треба гледати дасештоснажнијипрасци отхране, за то их треба пустити да дуже сисају, могу се оставити на сиси по два месеца; ако их мислиш као „залученике" продати, ту је доста да сисају ма-1 кар само месец дана, шта више доста је и три не- Ј

деље. Ако крмача од ваљане хране постане добра млекуља, или ако су прасци по све кржљави, онда се могу оставити нека сисају и дуже, од прилике Рд. до 2 месеца дана. (Продужиће се.)

Жива ограда. ОД „БОДЉИКАВОГ БАГГЕМА." Као пријатељ економије и још као питомац економског заведења, желио сам поред мога милог отачаства и друге даљне земље упознати у сваком економском обзиру; у начнну живота становника њихови, у водењу добара њихови и у многим другим. Нак шта ме је највише у ческо-швајцарским пределима занимало? „жива ограда!" око њихових башта и винограда. Кад сам увидио да је овакова ограда а у право рећи зид, много полезнији, хасновитији и сигурнији од сваког нападаја зли људи и од квара марве, то сам предузео, себе од једног економа научити дати, како он тај плот подиже, да и моме роду у мојој отачбини казати могу, како и на који начин и он себе у овој струци да подигне, и да не мора сваке скоро године оправљати и узалуд велик новац у мутну, тако рећи воду бацити. То сам и урадио и ево ме мили моји сељаци да вам као „сељак" на просто опишем цео рад при подизању „живога плота." Он је тај плот нодигао од белогглога, но будући ми бела глога немамо свагди, то се морамо номоћи са багреном — драчом. Овај се плот подиже двоструким начином: 1. семеном и, 2. шибљикама. 1. Семеном. Кад семе од багрене зберемо, а ми га морамо добро оставити на суво место преко зиме. У пролеће кад се већ лепши дани укажу, треба то семе узети, једно 24 сата у водуметути и више пута нромешати, да оно јалово семе горе доре. Оад треба јарчиће нанравити, уздуж онога места, где желимо нлот имати и оно добро семе, што је у води остало, носејати, Може се посејати на Форму кућица. т. ј. све по4—5 семена једну стопу једна од друге, а може и уздуж једно до другог, то зависи од воље, како ко хоће. Кад то изникне, нетреба га првог ни другог летадирати ни подрезивати, али само преко зиме сламом покрити, да опет колико је бар могуће, оне нежне још шибљичице, од зиме сачувамо. Треће године треба те шибљичице са стране подрезати, а може се већ и горе подрезивати, и то подрезивање зависи одонога, чији је плот, јер он са подрезивањем може дати изглед своме новом зиду како жели; и тако сваке године чистити и нодрезивати у будуће. 2. Шибљикама. Кад шибљикама желиш овакови плот подићи, а ти узми мале, од једне до две стопе и с прста дебеле шибљике — са жилама — и расади их на 1 %—2