Glas naroda

156

дом, који је стадну неку намеру покааивао, гледаше свога дуншанина. „Ама, браге, јесам ти рекао,да није у мојој власти опроштај. Та ти видиш, да суд твој мал продаје, а не ја," рече Таса. Међу тим беше се гомила света искупила на месту продаје. „Господару, убићеш и мене и себе, ако ми неопростиш. Ја те молим још једанпут." „Хајде, окани се Порава посла. Јесам ти рекао да ти не могу опростити!" „ЈБуди, ви сте видели, да сам га као Богамолио, па ми није хтео опростити. Ви будите сведоци моји, кад на суд дођем. Ја сам ишао судовима инигдепомоВи нисам нашао. Неостаје ми друго, него да сам себи помогнем. Опрости ми брате, смилуј се." „Нема ништа! Добошару продужи своје," рече Таса, „Петдесет и три дуката, ко да више?" викао је добошар. „Ја дајем више" повиче Ранко. „Гини псето погано, кад милости немаш, нека и тебе нема." С тим речима извади малу пушку иза паса и избади на Тасу. Не беше га добро погодио. Извади другу и још једном опали на њега. Газда Таса одскочи једно пола хвата од земље, јаукну и стропошта се доле. „Сад ево ме, радите са мном што год хоЕете, немарим, барем ће људи од сад бити мирни од тога зликовца." Тако рсге Ранко и пружи руке да га вежу. Народ је стајао као окамењен. Нико речи непроговори. Нису се надали, да ће такав свршетак ексекуцији бити. Ната га да везати и тако везана одведу га у варош, те га баце у апсану до даљег решења. У. Ранко је имао свога пуномоКника, који га је бранио и заступао. При крају парнице осуде Ранка на 20 годинаробије. Но он анелира управо кнезу Милошу. Милош заиште сва писмена о току парнице. Еад су му писмена прочитана, зажели видети Ранка. Доведу га пред њега, „Јеси ли ти убио Тасу цинцарина?" запитаМилош чича Ранка. „Јесам господару." „А зашто си га убио?" „Ја сам га молио да ми опрости: ја му рекох, да неће добро бити ни за њега ни за мене, ако ми он не опрости. Он не хтеде. Ја извучем пушку из силава и убијем псето погано." „Е синко, добро си чинио. Дегоднађеш каишара, уби га као псето какво. То су лоле, то су обешењаци. Они праве сва та недела и нереде, који се по земљи збивају, да њих нема, наша би земља била као какав -

рај. Ја ти опраштам синко, јер да сам на твоме месту, сам би тако урадио. Иди с богом и чувај се од сад таких обешењака. Добро, које ти је распродано, добиБеш сво натраг на поклон од мене." „Хвала ти светли господару на милости, коју ми чиниш, никада неБу престати благосиљати тебе и дом твој. Дај Боже, да деца твоја буду така, као ти, те Ее нам земља увек дична и напредна бити."

Ово је истинита приповетка. Таки се случајеви често и сада у Србији догађају, само нема старца Милоша, да јадан народ чува и брани од лопова и каишара. Ианисао А. Т.

ШТА Б1ВА ЛО СВЕТУ. У Вршду састала се о великој госпојини шеста скупштина уједнкене омладине српске. Скупштинара беше преко две стотине, а друга света заватило једо две хиљаде. Бршчани су своје госте са свирком дочекали. и заиста братски и србински утостили. Али влада маџарска дочекала је омладииу српску сабичем у руци и с тим бичем растерала је синове народа, с ко1им у једној куГш живи, синове парода, који јој јесусед ипријатељ и синове народа, с којим се дичи и поноси сва Орбадија листом. растерала је шесту скунштину уједиљене омладине српске. Да приповедимо дакле, како је то било. Омладина српска. која је пре пет годииа склопила друштво, које Ке радити на том, да пауком и истином учини. да народ српски незаостаје иза других народа, да дакле сапером уруци и речју у устима шири по народу српскомзнање ислободу, та омладина склопнла је за себе правила. како Ке се на коме месту владати и шта Ие радити, и та правила, тај реднослалаје влади маџарској, да их она потврди, али влада маџарска потврди све, само оно не. што је најглавније, непотврди, дабуде уједивене омладине српске, пего хоНе да јераздели, падагосподари, хоКе, да Срби из других крајева Срби из Србије, Босне, Хердеговине и Цре горе, не смеју бити у друштву са Србима из ове земље, иа за то не само да не потврди правила омладииска, него још заповеди омладини, да на шестој скупштини омладинској не говори ни о чему другом. до ли о томе, да ли Ке пристали на то, што влада маџарска хоКе или не, па јој не би ни то доста. да то заповеди. него посла одмах и комесара свога, да сжупштипу растера, ако не пристане на вољу маџарске владе. Скоро два дана договарало се на скунштини о томе, да ли да се пристане на оно, што маџарска влада тражи, или не, и би решено, да се не пристаје. 1Го томе дакле иије скунштини ништа друго остало, него, да се разиђе и председник њезин рече јој то, али она га не може послушати, негомуказа да га поштује, па искаше, да види на што је комесар наскупштини. Онда изађе комесар на среду и сакатим говором српским каза, да краљева влада маџарска неда скупштини, да свој рад продужи, па јој заповеди, да се разиђе. Скупштина се ра,зи!)е и заказа, да се носле подне у порти срнској па окупу на митингу нађе, али кад дође доба митингу, донесе брат, штоје митинг наредио, од магистрата вршачког заповест, да се митинг не сме држати. II тако не остаде скупштини ништа, него да се браКа у очи растанка свога на селу при чаши вииа, које не плаКа влада маџарска, разговоре, шта им ваља даље радити, То се све збило од понедеоиика до уторншса 17. авг. II тако доживесмо, да маџарска влада поднесе српској омладини нод нос песницу своју, и да се српска омладина уклони испред силе, али зато осталајежива омладина српска, и каЈ би хтели Маџари утаманити омладину, морали би потуКи све Србе, који волународ свој, морали би сбрисати са света народ српски, јер мало