Glas naroda

170

сина Саву у Дариград (119Н.), да изиште у цара допуштење, да може зидати манастир. Грчки је нар (Исак Ангел) био Немањи пријатељ, пазаторадо доиусти да зида манастир. Тако се у Св. Гори ревнопШу немањином, и његових синова подиже србска лавра-манастир Хиландар. Немања на самрти препоручи своме сину Сави, да се стара о подигиутом манастиру; и Сава са свом ревношћу намисли испунити очин аманет. Он отиде у Цариград (1202.) и јави цару, да је манастир са свим готов, врати се натраг у Свету Гору, скупи ососебе доста калу!)ера, и напише правила, по којима им треба у Хиландару живети. Та правила написана руком св. Саве и данас се чувају у манастиру Хиландару. Сава неколико година проведе у Св. Гори после очине смрти, а у том се у Србији случише многи догађаји. Браћа СтеФан и Вук заваде се. Вук с угарском помоћу заузме многе СтеФанове земље, и преузме њима владати; али се опет паскоро браћа измире, и замоле Саву да доТ)е у Србију и донесе мошти њиховог родитеља Немање, и тиме да утврди међуњима пријатељство. Сава их послуша, и свете можти св. Симеона мироточивог буду свечано донете у Србију, и остављене у манастиру Студеиици, где се Сава прими игуманства. (Наставиће се.)

И 3 ГЕОГРАФИЈЕ. 0 широком свету. * Кнез. Дошао оам, учитељу, да ми даље о беломе свету приповедиш. Ево сам се научио већ на тебе и на твоје приповедање. Ама ни једног вечера немогу да изостанем. Учитељ. Дакле свршили смо о Мисиру и пустињи Сахари. Још ћу ти нешто о Африци приповедити, па ћемо и њу свршити. Сад ћу нешто о Абисинији да ти говорим. Људи су тамо већином сасма црни Еоса им је кудрава ивунаста. Предели су им особито лепи Врегова има врло високих. У Абисинији расте смоква, маслина, наранџа, кава, чивит и друго биље, којега код нас не можеш наћи. Народ тај већ је одавна примио веру христову. Има томе скоро 500 година. Еад су Португизи из Европе путовали по сувој земљи у Индију, шш1;у на Абисинију, те се упознају са народом; одма пошљу мисионаре 1 ) да их у веру Христову са свим приволу, јер меТ>у Абисињанима било је п мухамедалаца и идолопоклоника. 1 Мисионарима пође посао за руком, и тако Абисинци готово сви пређоше у Христову веру. Али то није тако дуго трајало, јер год.; 1634. букне буна, у којој растераше попове и мисионаре португиске Тако дакле опет се врате својој старој вери. Данас су ве-

ћином мухамеданци. Има их истина и хришћана, али врло мало. Неки од њих моле се звездама и месецу, неки опет обожавају којекакве животиње. Сад ћу још да ти рекнем коју о правим црнцима, који у Сенегамбији живе. Сенегамбија зато се зове, што туда теку две реке. Сенегал и Гамбија. То је парче земље врло плодовито. Тако има грдних дрва, да се човек дивити мора. На пример памучно дрво, које у обиму своме може више од 40 стона имати. У том углу земље живе разни народи, које под краљевима, које под старешинама, које сам народ бира. Ераљеви имају неограничену власт и могу свога поданика по ћеифу кад год им је воља убити. Народи су ти увек из међу себе у завади. Никад борба меру њима непрестаје. Шта више у Жинеји, где сенекада много злата по рекама и потоцима испирало, сви робови, који се у борби заробе, буду жртва богова. Главне државе у том делу ове су: држава Ашанска, са 4 милијона душа, држава Дахом.ејска, у којој још више душа има. Путници Спелграв и Норис, који су ходили потојземљи, приповедају многе страхоте, које се тамо збивају. Еад краљу дође ћеиФ, да се мало развесели, он изда заповест, да се робље доведе. И И ту пред њим и целом његовом свитом, кољу се и убијају робови иа најгрознији начин. Чешће се дога1)а, да се робље не убије, већ се онако живо пече на ватри. То се печење онда као носластица износи на астал. Ераљ дахомејски држисвоју стајаћу војску, која се из 2000 женскиња састоји. Војска је та осоОито храбра. — Европејци су ловили те црнце, на су их продавали у Америку. 1'азда, који је имао робова, могао је без икаква узрока роба свога убити. Белике су .тае ТИ људи морш нодносити и једва у новије време нрестаде то робовање. Америчани су све ослободили. Има још неко племе на јужном врхуАфрике. Зове се Хотентоти. То ти је, кнеже, скоро најгаднији народ на свету. 11а колико су гадни, јошвишесу лењи, Љихова плашљивост опште је позната. Он несме ни ухваћеном лаву да се нриближи. За ракију и дуван даће све, што год има. За мало буренце ракије можеш од њега но два вола добити. Они немају стална места, него своје шаторе селе час овамо, час онамо. Острва има мање него у Азији. Знатнија су дванаест канаријских острва. Од туд добијамо оне тице по кавезима, канарице. На острву ТенериФИ родиизванредно вино, по имену малвасија. А тако исто и Мадејра знаменито је због свог доброг вина. И тако, кнеже мој мили, свршили смо Африку, свршили СМО Евроиу и Азију. Остаје нам још Аустралија и Америка. То ћемо други пут. Што ми не доведеш, бога ти, пријатељ 1)уку! Нека он слободно дође, он се мени врло донада. А сад лаку ноћ.

*) Миеионар, посланик, који иде међу незнабожце, да им веру христ ову ириповеда.