Glas naroda

После смрти СтеФана првовенчаног краља иреузме владу над српскнм земљама његов најстарији син Радослав , кога је још за живота очина, св. Сава венчао на краљевство у манастиру Жити. Он је владао само неколико година,, јер властела усташе на њега, и он није имао доста снаге, да се одржи на престолу. Принуђен бежати из српских земаља, отиде у Дубровшк, де са дубровнанима утврди уговор (1234.), обеЕавши им велика права, ако кад опет овлада изгубљеним земљама. Свети Сава, његов стриц, видећи, да Радослав не може више у Србији владати, приволи га, да се покалуђери. Радослав учини, што му ]"е стриц световао, покалуђери се, па на скоро за тим и умре, не оставивши по себи порода.

ИЗ ТТРЖРОДШХ НАУЕА. Гору новци. Још се у Новоме Саду говори о женама што су у римском гробљу копале благо. Жене те отиигле су четврти дан како су почеле копати натраг у Пешту и невраћају се, али место њих спремају се други копачи да ноћу израде оно гато немогоше Пештанкиње дању, јер новци, веле нису, ископани, има које видео да баш поред оног места де је копано гору новци, а и на другом месту на гробљу виђа се пламен, не знају Пештанкиње баш на коме је месту, боље то пламеи показује него њихов план. Тако смо чули да говоре наши и има их који су пронашли како се без по муке може доћи до тих новаца: треба веле, само кад пламен забукти направити шестар око њега, ако си католик са кредом, што попа пише на врати нову годину, или ако си православан са богојавленском водицом, (а шта би било кад би католик са богојавленском водицом а православан са кредом правио шестар,? У.) бацити белу марамунреко њега, па кад се пламен угаси, а <Јно Не сви дукати и цванцизи остати на марами. Тако се то говори и држи не само уНовоме Саду него и свуда по народу и баш нам је добро дошло што нам један брат пише о светлацу — о том пламену што севиђапо гробљу, на ункама ') око старих бунара т. д. о пламену, кога Немци зову свећа варалица (ирлихт) а за који напг народ вели да то: гору новци. Пријатељ тај наш пигае о томе овако: „СвеКа варалица (виђа се на онима местима, де је затрнано какво људско тело и буди какве друге животиње, на гробљу и на бојном пољу. То је плаветњикаст и жут пламен, који из земље излази. Пламен је тај лак и може се преносити. Није као пламен од ватре, који Ј ) Унка то су брежуљци, који се могу видети по равници у Бачкој , Банату и по другим крајевима. Брежуљци су ти начињени округли. За њих се прича, да су то гробови јунака и војвода народа, што се звао хунски (унски) народ чијега су порема мађари, те се отуда и ти бреасуљци назвали хунке, унке.

ако не нренесеш дрво, које гори, остаје наоиомеместу, де је дрво, па зато кад дуне ветар, а ои пренесе пламен од светлаца са једног места на друго и зато су Немци тај пламен назвали свећом варалицом која не стоји на једном меоту, него те вара, па је час овде, час онде. Тај пламен, то је нека материја за себе, није то пламен, као онај од угља или од дрвета или од новца. Новац можеш тако усијати, да се растопи, и кад би на пољу стајао могао би се светлити, али одкуд се може мислити, да новац може горети да му пламен земљу пробије и ко би запалио у земљи новац. Новац или боље рећи злато сребро, бакар, то је као и гвожђе, па ако многи нису видели шта бива онде де се превуче усијано злато, видили су, шта бива де се мете запламтело гвожђе. Спали оно место, де доспе, па тако би се морала онде, де гору новци, да је пламен од новаца спалита трава, и тако би у јутру нашли сгарено место у гробљу; алитогајошнико нашао није, јер још никада новци горели нису, а онај пламен гато се виђа но гробљу није од новаца него је другчији и тај пламен непече и несгара. Тај пламен састоји се из две материје и те две материје зову научењаци фосфор ') — хидроген. 2 ) На свету је доста ствари гато нису састављене, на прилику ми кажемо, крв, кап крви, и држимо да је то само крв, а научењаци догали су, па су нагали да у крви има и гвожђа и опог и оног, па тако редом, чега се год нрихватимо то тешко да је једна материја за себе. Научењаци кадри су воду нашу тако растворити, да је свако парче из чега ре вода састоји за себе, па после те материје заједно саставити па опет да буде вода, као оно игго се малтер раствори, па вода буде за себе а песак за себе, а кад се све то измеша и згусне а оно опет малтер. Тима материјама из којих се вода састоји дали су научењаци различита имена, па тако једиу зову хидрогеном. Тај хидроген кад се са фосфором састави оцда начиии онај пламен што га зовемо светлац, свеКа варалица. ФосФора има у костима човечијима помешана са кречом. Па кад човек умре и месо му исгруне онда тај фосфор изиђе из костију. У земљи већ и онако има влаге, а то Ее рећи воде, у води има хидрогена Тај хидроген састави се са фосфором и пламенизађе горе. За то се дакле на гробљу виђа пламен. Пламен тај може да буде, но две стопе висок ау топлијим земљама буде и по два хвата висок. То је ФосФор је грчка реч, корен јој је фос , што значи светлост (светлац). Фосфора има на нашим машинама (ћубрику палидрвцама). кад се машина преко зида превуче осгане на зиду плаветњикаст пламен. Тај пламен то је ФосФор. ФосФор се на зраку (ваздуху одмах запали па зато се у води држи, а фосфор на машини превучен је гумом (неким туткалом) па чим се на зиду то туткало отре, фосфор се запали од зрака те занаги и другу материју. Ј ) Хидроген је реч грчка од „хидор" што значи „вода".