Glas naroda
Н 0 В А Г 0 Д II Н А! Са данашњим даном ступамо опет у нову годину. ■ Старински је обичај да пријатељ пријатељу рече своје жеље, којима му жели сваку срећу и напредак за будубе дане. И ми ћемо да употребимо ту прилику, те да се обратимо са скромним жељама скупу најдражијих пријатеља — нашем народу. Жеља нам пре свега лети у оне жалосне крајеве, у којима велики део српства чами у недостојном робовању, те нема још ни првога услова, да може у личној и народној слободи развијати своје богодане дарове и напредовати, као што напредују остали народи на свеау. 'Гоме делу нашега народа желимо пре свега, да до!)е до пуне свести свог жалосног положаја, те да упре сложно сву снагу своју око свога препороЈаја. Ономе делу српства који живи било на свом рођеном било на стеченом огњишту, желимо да погледи бистрим погледом на свој досадањи живот и рад, да из савесног разгледања позна, шта му је пречило, шта му је потпомагало његово досадање напредовање. У нашем народном животу има један и то најстрашнији непријатељ, који на сваком кораку кочи точак народног напредовања. Тај непријатељ 1есте син мрака, чедо љубимче свију црних душа то је незнање. Из незнања, из глупостиничестраховити низ беда и невоља, које муче и киње народ. Противници напретка народа, кују из незнања народа најљуће оружје, те га шибају и по телу и по души, да не дане богоданим животом. Ми желимо нашем народу, да праштај ући се са старом годином, види и позна мутни извор, из кога му извире сво зло што га тре и ломи у животу, да настане свом снагом, да се зачепи то врело неброЈених зала. Јасно је као сунце, доказивано и доказано је сто пута, даимамного српских крајевау којима наш народ опада и пропада у сваком погледу. Опада брОЈем душа, пропада имањем, слаби моралним врлинама. Не користи тајити ту болест, кад јој треба тражити лека. Том бодешћу разривена је српска кућа и породица, та болест ојела је местимице и јаван живот нашега народа. А са чега све то? Не знадосмо ноложити свој породичан живот на здрав темељ, остасмо инокосни, те нас је из дана у дан све мање. Не умедосмо разумно управљати кућом и снагом својом, увукусмо у њу хиљадама мнимих потреба, одомаћисмо раскош и разметања, посрнусмо, ослабисмо материјалном снагом. Тражећи насладе и уживања у спољноме сјају и блеску, забаталисмо у нами лепшу страну нашега живота, не ојачасмо у врлинама, које крепе и красе човека од вајкада. Хтедосмо да смо у кроју и соју људи одданашњег века,
али не сазнасмо век свој по Језгри му, него га пригрлисмо само по љусци. Нагризе нас црв времена. који копка, да са што мање труда и зноја живимо век раја. Бива да сазнамо што нас тре и сатире, па се захуктимо свом снагом, да искоренимо наше зло, али часком па устукнемо, застанемо, занемаримо, заспимо, клонемо — а отров гризе даље и даље. Ступајући новом годином у кове дане, прилика је да поменемо старо зло у минулих данима. Ко је год пријатељ народу своме и његовом напредовању, нека му не честита долазеће нове дане избраним, ласкавим речма; него нека поради свом снагом својом, да народ доре до пуне свести свега онога, шта и како треба да радк, те да «е у свима слојевима својим пробуди из дремежа, да п^егне трајућим радом око свога сваковрсног напредошља. Што мање незнања, то више свести, воље ћснаге за озбиљан рад; што више сложног и постојаног^ада то већег успеха, то бољег изгледа, да ће нова годика бити годкна напредовања. У то име помози Боже сваком честитом делу и чину ! С. В. П. ЗА ЗДРАВЉЕ. Чувај се вру^ине да не назебеш! Штазар је ко још и од врућине назебао? Стрпи се мадо^драги читаоче^нијетобашјгдква, (№Ј1псашџ1 } као што се на први мах привиђа. Кад могу руке у снегу да се „запале". као да су крај жеравице, зашто не би могле од врућине да назебу. Али, да би ме боље разумео, ваља коју напред да ти кажем о нашој топлоти. Човек, као и свака животиња потребује за свој живот топлоту, за то је сам справља у својим прсима. Овде се меша ваздух, којиудише, с крвљу, што се разлије по џигерицама те је пречишћава. Ј томе нречишћавању сагоревају (оксидишу) неке честице у крви, и праве у нашем телу тзко звану жавотињску топлоту. Да је тако. можемо сс лако уверити, кад дишемо брзо и дубоко: одмах ћемо осетити, да нам је топлије. Исто осећамо, кад трчимо, играмо и певамо, јер и тада морамо брже да дишемо. Али осим тога. што човек сам справља у себи топлоту, он може као и свако тело да је прими или као што се каже, да је усише из топлијих тела. Кзд седимо крај пећи, ми усисавамо јару из ње, као »не машице што је усишу, кад стоје крај огња. Истг тако усише наше тело из вруће воде, и ми знамо ;ако се знојимо од врућине после куцатила. Али кад тело може да упија топлоту од другога које Је топлије, онда ће и од њега моћи да извлачи топлоту друго тело, коЈе је хладније о.т њега. Свако зна, како рука охладни кад подржимо у њојзи грумен леда, јер лед извлачи из ње тодлоту, за то што је хладнији. Кад извуче много топдоте, ми осећамо