Glas naroda

хиљаду комадића, као да је од сухе тикве. Е такоје кад се многн сдоже за један рад. Шта би тек могао човек учннити, кад би се тако удружио и сложио за Један посао, кад мале капљице могу да почнне толика чуда? А шта тек кад се та капљица с другим зедеди у облаку и пада отуд као голубије јаје? Тешко љиви и винограду! Ни облак од скакаваца неће побрати летину тако брзо; шта и кад се од мраза укочи на површини воде и почне да прави читава брда од леда; па кад санте дохвате брод између себе: пукоше му гвоздена ребра као да су од брдовине! Али куда ћемо још даље; зар је то све она капљица, што је пала на нос као од шале ? Ех куд мора свуда још да доспе та хитра, мала капљица, јер она је вредна и удружљива; она као да зна да без ње нема живота на земљи. Али киша је већ престала и ја могох поЕи даље својим путем. Ако ме још један пут стера под стреју па ми се капљица обеси за нос, причаБу вам још што и више о њојзи. Др. М. Ј.

ПРВА ЗНАЊА 0 РАЗУМНОМ ГАЗДОВАЊУ. (Продужење.) За храну биља и животиње важне су даље ове стихије: ФОСФор. сумпор и кременина. Фосфор је познат са жигица, палидрваца. Онје по боји и мекоћиналик на бели восак, само има некакав непријатан загушљив задах, како сваки зна од жигица. Фосфор у мраку светли, отуда и име фосфор ,које значи светлоноша. Он се с кисеоником врло радо спаја, за то се непрестано дими, што се особито у мраку види. Он се запали док се најмање тарне, кадкад и од себе те начини пожар, ако се оставе жигице на мало топлијем месту, близу топле пеБи.или на прозору, где сунце може да до них допре. У чистом кисеонику гори фосфор са тако силовитом светлошћу, да неможе око да је издржа, ту иза^е бео дим као нека вуна, то је ФОСФорска киселина. Ње као ни гушљикове киселине нема у природи чисте, јербо се одмах споји са земљањим солским основима и начине се соли, које се водом растворе, те служе биљу за храну. Чист ФОСФор је љут отров. Њим данас требе пацове и мишеве. Замеси се с медом и брашном у тесто, (апотекари) па се на иверцима изметне по они мести, где има онога гада, пазеПи да не до|је живина ни друга животиња на тај отров; па за два три дана истребе се пацови и мишевисвидо једног. Фосфор је важна стихија у храни биља. Сва биља требују га, особито жита, варива, купус, кељ. Жита и варива немогу да се ухвате у зрну без њега. ФосФора мора свака земља имати, на којој ће жита и

варива да роде, и што га која земља више има. тим боље то зрно на ној роди. Фосфор је ]ош важнија у стихија храни за животињу. Без нега неможе опстати крв, ни живци и мозак, ни кости и месо, у костима је спојен фосфор с кречем, и има га преко 1У 2 оке у кости одраслог марвинчета. Са њега су самлевене кости најизвреније ^убре, гноиво и храна за жита. Људи и животиња добијају ФосФора колико требају, хранеЕи се зрном оним и биљем, па шта га које више има, тим боља је храна. Највише га има у зрну житном, у вариву купусу и кељу, али и у млеку и у месу особито у рибњему. Сумпорјејош боље познат него фосфор , са жигица, а и друкче. П он је као и фосфор врло важна стихија у храни за биље и животињу; и имага више него у 10 у пепелу од биља; с тога јеважанза гојење земље за жата и варива, купус, репац, лукац и друге расаде; и мора свака земла дага има, друкче не могу расади ти и усеви да роде. Сумпора има у земљи где где много нагомилано, које се обично водом изда, ко.ја на ти мести, било извор ил бунар ил бара смрди на сумпор. Нај више сумпора има око ватрометих брда, туда се највише и копа и отуд разноси. Сумпор је запаљив као и фосфор , и гори оним познатим модрикастим пламеном, а врло ззгушљавим димом. Дим је сумпорска кисеоник, која се ту прави спајањем сумпора с кисељином. он као и други загушљив дим ил маја има то, да у мах загуши и пресече врење кљука и ускисавање вина, отуда се њим мокра бурад закађује. Он загуши и ватру, те где се димњак запали, подпале оздо сумпор, те одмах ватра у димњаку угаси. Још љућа је она друга сумпор киседина што се продаје у дућанима под именом витриолска уља. Ово је уље тако љуто, јетко, да прогори кожу и аљину, ако само кап падне, исто као и гушљикова киселина, и разлика је што од гушљукове пожути, а до сумпорске поцрни дрво и месо, на које падне, као да га најжешћа ватра опали. Ни ове киселине нема у природи за се, јер се одма споји са земљом и изађу различите соли, као што је стипса, гипс, горка со и друге. Особито се радо спаја киселина ова са нишадорином, оном важном мајом у ^убрету, те онако ратари у земљама где има Фабрика, те се и ове сумпор кисељине јефтиао добива, њом своје ђубрењаке преливају, те сачувају нишадорину да не изветри. Еременина је главно твориво песка, кремена и белутка, отуда се зове и белутковина и песковииа. Ове стихије има у песку и свима оиим врстима стења и камења од које песак постаје, а то стење изчињава највећи део целе земље.