Glas naroda

51

ОПШТЕКОРИСНН ЗАВОДИ II ДРУШТВА, I. Општинске читаонице. (Свршетак.) Да би се могла та села отпочети препоручујемо дасенабавеза сад, од листова: „Тежак", који излази у Београду,»6о8ро<1агвк1 Нз{;"у Загребу, »Глас Народа" у НовомСаду и„ДомаБи лекар" у Панчеву, Сваки одо тих листова кошта по 2, 3 ил 4 ф . на годину. Те листове ваља потражити и од предпрошлих година,аузњихи „Сељака," и„Глас Занатлија." Од књига дасенабаве: Радића „0 гајењу пољскихусева: „Све о шеници." „Гајење живине" и „Сточарскилекар", све за 1у 2 ф .у писцасамаи „Во$ у газдовању," који се још само у приватних наЕиможе. НиколиЕа „Земљоделско газдинство1, о ратарству, 2, о виноделству, 3, о воћарству и шумарству, 4, о сточарству, свакопоВО новч. БибиЕа: „Баштован" 60 новч. ЈјорђевиБа: „Ч е л а р" 40 новч. ПоповиЕа: „Поука одизању дудова и неговању свиленебубе" 40 новч УикабтоуЈса: ,Д аик о с1ти1аг у!\'и" 40 новч. РагЂава „Роика и уг1агз1;уи, уосагв^уи 1 Се1агв1;уи" Збнвч. Даље: Јовановића: „Хигијена" 50н. Баленте: „Наука о чувању здравља" 40новч.Радивојевића: „0 видању рана, и чувању здравља у женскиња имале деце" 50новч. МијатовиЕа: „Нега болесних" 40 новч. Поповића: „Ракијнска кугаи „Злато творно село," свако по 40 н. „Дуван с погледомназдравље"25новч. Поповића: „Наша земља", читанка за народ," двекњижицеио 50 н. Антића, „Тумачење природнихпојава" 40 н. Брло ваљаних чланака има у „Омладннском календарима", у календ. „Панчевцу" и у неким од „Годишњака" као и у бившем „Школском Листу" и „Пријатељу младежи," које такође прибавити ваља, коме до руке дођу. Те књиге и листови могу се добити од писаца и уредништава, или, преко књижара из Панчева, Београда, Новог Сада и Загреба, али пре свега ваља их потражити прво у месту у приватних, и искати колико има да уступе на послугу, ако не би хтели да поклоне. То мало потребних новаца може се прибавити: тражећи добровољне прилоге, било од куће до куће, ил — приликом слава, особито школских ил црквених, ил — годишњим улогом чланова по 10 ил 20 н. ил — нека плаћа месечно по 5 ил 10 н. сваки, ко носи књиге и листове кући на читање; нешто ће доћи новаца и од уговорених новчаних казана за неуредно долажење на села. Многи дају забаве на ту цел. Има места, где су по закључку општинском дужни закупници, а и неки други купци и продавци, ил који онде новац збирају, да плате на читаоницу нешто. Има општина, које су установиле, да се од свако 100 ф . наслества даје по 1 н. на ово, ил — од сваког венчања по 5 ил 10 н. Има их које дају

по 1 ил 2 ланца општинске земље под закуп на ову цел, и тако има гомила начина како се свесни људи доумеваЈу, чим се својски заузму. ЈеФтиније би дошле општине до књига и листова, кад би се обратила свом епархијском школском и административном одбору, да за све на Један пут поручи: и још јевтиније, кад би се сви епархијски одбори обратили школском савету, да нареди, да се за све на једанпут начини погодба с дотичним писцима, уредништвима ил књижарама, како би се оне књиге и листови не само јеФтиније добиле, него и препечатале, којих не стане. За даље списивање, прево^ење ил прера^ивање за народ потребних и корисних књига стара се „Матица" која издаје и награде, прегледа списе, печата и даје што можно јеФтиније или поклања, и чини драговољно све, што год се предложи и за корисво на!је. Но како самом набавком књига и листова јошније све учињено, па ни код изображених људи, јер не мари сваки да чита, ни онај, који је томе вешт, а камо ли невешт; за то, сви свесни људи заводе данас та села, па долазе, те слушају оно, штахоћеда се чита и разговарају се о ономе. Код нас ће се та села најбрже завести ако се свештеници и учитељи заузму; а завешће их овако: Нека одреде најзгодније дане, часе, иместон. пр. недељом и празником по подне код школе, па нека позову људе да до!>е ко хоће; а да би извесније долазили, Нека узму од свакога устмено и писмено обећање, под условом, ако не до^е, да плати казни 2 ил 3 н, ил колико већ уговоре. С почетка нека узме свештеник ил учитељ да скупљенима чита, и где нађе за нужно да стане, док се о ономе поразговоре; а међу тим нека се сви постарају, да за та читања ил предавања где је можно нађу стручне читаче ил предаваче. За читање и вешто вођење разговора о ономе, што је прочитано, нужно је, да се читачи помало и спреме, како би на селу то ишло лепше и окретније. Главно је при разговору строго држати се ствари и одмах вратити на ствар свакога, ко би од ње одступао. Што се тиче избора предмета за читање и за разговор, на то пазе уредници листова, те обично о ономе и пишу, чему је кад време; међутим треба у свакој тој општинској књижици да има списак, не само од књига и листова, него и од њихова садржаја у погледу оних појединих питања и предмета, даби се знало, где шта има да се о овом ил ономнитаау чита. По томе списку, и по потреби времена и места особито с обзиром на предстојеће радње на дому и у пољу треба читачи, да спреме предлоге, а чланови некана крају свакога села већином гласова одреде, шта ће се идућега села осим листовајош читати и о чему разговор водити, да би се умели читачи ил предавачи спремити .