Glas naroda

свету, пробудила су дух и њезин је дакле изналазак од иеизмериа замашаја по напредак чевечанства. Ш т а м п а. Значај слова и хартије не би био од толике важности да неје штампе. Први који је слова салио за штампање око 1440. звао сеЈованГутенберг (родио се 1397 а умрво 1468.). Он је тим заслужио да се његово име док је светасанајвеЕимпоштовањемсномиње, јер после изналаска слованајвећије изналазак штампе. Штампа доприноси да се знање и образовање и у најниже таване народа распростре. У штампи нам је јемство, да човечанство никад више не може допасти варварства. Ако се несрећа и деси да изгори једна књижница или варвари дајераспу, то надругим крајевима света гмижу књижнице у којима се налазе књиге, које су се налазиле и у оној сагорелој вли расутој од варвара. Штампа је велики покрет учннила у људству. Осим других изналазака и ре$ормације, коју је Лутер покренуо, најглавнији је ступ, који дели средњи век од новога штампа. Као штосе стари век свршује разорењемримскогазападногацарства а средњи век се опет њим почиње, тако јеуправ штампанајузвишенијиступ на граници средњега и новога света. Овде имамо забележити и име једнога папе римскога, еоји се звао Александар VI. и који је наскоро после изналаска штампе завео цензуру. Цензура је таки завод који мисли човјечије угушује и не даим да штампом на светлост изиду. Природно је право свакога човека да може своје мисли, своје назоре и своје уверење јавно пред светом исказати и то право први јеповредиоиосакатио несретник, споменутипапа. Штампа у Срба Пошто је педесет година прошло какоје штампање књига измишљено, почеше и у нашим краЈевима штампати књиге. Прва књига што Је у нашим крајевима штампана јест Октоих одчетвртогагласа,који је штампао војвода Зетски 5УР а 9 Црнојевић године 1494 (дакле пуних седамдесет година пре него уРусији). Та је књига штампана на Ободу граду у Црној Гори. Осим Црне гореиМлетакакњигенашештампане су у Скадру, Београду, Мркшиној Цркви, Горажду и Рујну. Родољуби који су трошак давали за штампање књига били су: 9УР а 9 ЦрнојевиБ, ВожидарВуковић и његов син Вићентије, Божидар Горажданин, Јероним ЗагуровиБ, Радиша ДмитровиЕ, Тројан ГундулиЕ. Они који су се трудили око штампања српских књига ови су :Макарије јеромонах Црногорац, Пахомије јеромонах Црногорац, ђорЈе ЉубавиЕ из Горажда и брат му јеромонах Теодор, Радоје Јакон, Мардарије јеромонах и Теодор и други још. Ми Еемо овде још укратко споменутиидодирнути живот Божидара ВуковиЕа, колико се о њему знајер он беше највеЕи мецена српски тадашњега времена. Божидар ВуковиЕ родио се окогод. 1460 —1470 у

Подгорици у Херцеговини. Он јеодлозе Вука деспота српскога. Кад Турци завладаше МаЕедонијом, кад освојише Скадар и веЕи део Албанијеи Херцеговине, остави Божидар своју „богату баштину" и оде у Млетке. „Ту би био могао као ро|>ени војвода велике части обнашати, да се није одрекао сваке таште славе, и посветио сав свој живот свому народу". У Млецима подигне он прву словенску штампарију. Ту је радио у својој штампарији од године 1519 — 1529 штампајуЕи многе књиге за своју цркву. Велика тежња за својом отаџбином нагони га да се врати умилуХерцеговину и у Горажду своју штампарију смести. Ту је неко време радио, док га неје сила турска нагонила да се у Млетке опет поврати где и умре 1540 године. Божидар је био велики родољуб, јер он је велики део својегаимањапотрошио штампајуЕи књиге „на корист свога рода и на уздржање цркве и народности". Његове су књиге биле једино благосрпскога народа православне цркве. И данас се још налази у свакоЈ скоро цркви православној по која књига из Божидареве штампарије. ШтампајуЕи црквене књиге Божидар сад су турци српске земље поплавили те кад је и велика оскудица у књигама била, одржаоје он словенски језик у књигама а с њиме и православну веру сачувао. Ово је лепо схватио Доситије ОбрадовиЕ у својој књизи којасе зове „Бтика": „Нек учини љубов наша чудо и нека воздигне из гроба заборављења благоиме БожидараПодгоричанина, који при паденију последње славе српске, то јест Херцеговине, даде од свога имјенија у Мдеци сочинити штампу, и различне црквене штампати књиге. И тако с крепким својим добродетељним раменом подупре и сачува од паденија како благочестије тако и име рода свога. Устани! о устани! и обнови се и процветај предраго име Божидару! Благодарност потомака твоји, не Ее остати име твоје истљенију. Радуј се благодјетелна, отеческа блага душо! ти ниси умрла. Зашто има и сад БожидаревиЕа, који по стопама твОЈима ступати желе!" Негов син ВиЕентије испуни му последњу жељуте му тело пренесе у милу отаџбину. , Саставио Ј. Ж.

УСТАВ И УСТАНОВЕ У УГАРСЕОЈ. II. Рекосмо да има држава којима не влада никакви владалац. Таке државе зову се републике. У Европи је сада веЕ три републике: Француска, Швајцарска и ево од неколико дана Шпањолска. У целоме свету је највеБа и најсилнија република: Уједињене државе Северне Америке.У Швајцарској републици доноси скупштина законе, аизвршује законе на 3 године изабрани и из 7 саветника састављени савет. У Француској и Шпањол-