Glas naroda

ској је прелазно доба. У Америци доноси законе тако§е скупгатина (конгрес)а за извршивање тих закона бирају тамо једнога председника на 4 године дана. Имају даље и таке државе којима јеначелувладалац па се тај зове цар, краљ, кнез или ерцег. Ове државе зову се монар хиј е т. ј. државе у којима појединац влада те се по називу свога владаоца зову разним именом: царевином(аустријска, руска, турска цар.) краљевином: (угарска, енглеска, талијанска, белгијска краљев.) кнежевином: (српска и румунска кнеж.) ерцеговином: (баденска, готска ерцеговина.) Као што данас стоји свет више имају држава што су монархије, али и те се разликују једна од друге. Имају монархија у којима владалацврши државну власт сам собом независно. Он даје, онизвршује законе, и није у том свом послу ничим ограничен и сужен. Држављани што живе у тој држави немају речи у државним пословима, њихово је само да слушајушто се заповеди и ништа више. Овака држава санеограниченим владаоцем зове се апсолутна монархија. У Европи је апсолутна монархија Русијаи Турска. Али имаде и монархија, у којима не може владалац да ради све по својој вољи, него је и он ограничен у својој власти неким извесним границама, а наиме он може да доноси законе само уз учешЕе извесног дела грађана. Овака монархија зове се ограничена или уставна монархија. Оваких држава има у Европи највише.ИУгарска је била увек уставна монархија ако и не онако као што се то данас узима. Али мсфу уставним монархијама има разлике. У некима имају граТшш већега уплива на земаљске послове него другде. Наиме је врло важна тако звана уставна представничка монархија. У овој монархији је то главно што народ, или боље рећи становници у држави, бирају себи представнике или посланике, који састав се на одређеном месту у сеупштину и сабор утврђују нове законе, а осим тога пазе и на то, да ли се донесени закони извршуЈу онако као што ваља. Ти посланици, које је изабрао народ, раде у име народа. Обично се бирају на краИе време (н. пр, на 3 године) а то бива за то, да кад ти посланици не би радили у име народа онако као што народ мисли и жели, не би радили у корист земље, да би народ могао да изабере друге и да би могао тако утицати на државне послове. За то и јесте уставна представничка држава таки државни облик за који се мисли, да у мирним околностима даје државним грађанима највише права изме^у свију други монархија. И Угарска је од 1848 год. амо така монархија. Вило сад да је држава по свом облику неограничена, било да је уставна, свуда претставља владалац државну власт, у њему ]е државна снага тако рећи оличена. Он се као таквви узвисио величином свога престола и положаја над народом, те му с тога

и придевају име: „Величанство!" Његов лик је на кованом новцу, он представља државу на прама страним државама, он је врховни заповедник војсци. У неограниченим монархијама он је государ и самодржац, доноси и врши законе, али и у уставним државама обављају се државни послови у његово име. Закони које донесе земаљски сабор само су онда прави и важећи закони кад их владалац одобри, или као што се рече посвети. Уњеговосе имети закони извршују. Бива, да или земља бира себи вдадаоца или да владалац дође на владу, на престо по неслеђу, као што оно деца наследе баштину својих родитеља. У старија времена био је обичај да се бирају владаоцн, сада је где год имају владаоци утврјрено је наслеЈје, тако да престо прелази у једној извесној породици, са колена на колено. Но владалац, да би могао да врши у лицу му усредсређенудржавнувласт, бира себи саветнике с којима се светује и који му помажу да влада. Ови саветници зову се обичио земаљска влада. Они су највиша власт у земљи, они извршују законе, управљају земљом; старају се да је земља безбедна, да је напредна сваким напретком. Они или именују и остале држивне часиике, чиновнике или их владалац именује оне које му они препоруче. Еао људи што извршују законе, у њиховим је рукама и снага и сила, којом могу свакога да принуде, да изврши закон, којом могу кад наиђу на отпор, да га скрхају и савладају, По данашњем смислу речи зову се чланови владе министри а цела влада министарство. Одношај владе напрама владаоцу и напрамаземљи разликује се по државном облику. У неограниченим монархијама зависи влада ли од самог владаоца. Он наименује чланове влади по својој вољии ћудии они су за св&ки свој поступак одговорни само њему. Али то је сасвим друкчије у уставним представничким монархијама. Истина да и ту износи министарствб закон у виду законских предлога по владаочевом одобрењу пред земаљски сабор, али тај сабор има права да прими те придлоге, да ихпреиначипа и да их сасвим одбаци. Истина да онај закон кога сабор утврди тек онда постаје правим законом кад га владалац потврди, али владалац не може сам од себе и од своје воље, или само помоћу своје владе да доноси законе. У сабору доноси законе већина посланика. Сви они који у сабору и у земљи желе и хоће једно исто, зберу се уједно у странку. У уставној земљи имаде увек више странака. Она странка што је у већини, та управо и ствара законе. (Продужиће се.) ОВОГОДШПЊЕ ПРОЉЕћЕ И КА1АМЉЕЉЕ ВОћАКА. Већ одавна, како слушамо старе људе приповедати, неје се тако лепо и пријатнопрољећеуказивало, као управо ево ове године. Благи дани и пријатно про-