Glas naroda

увелича а највише измисли па изаре одмуве медвед и узме се и онако, како то носле није никоме било ни у крај памети. Сва варошица зуји и бруји од прнповетчица, измишљотина, плетака и оговарања, па се час по овај нли ова нађе уверена, она секајешто је била, ова се вајка што је то и то говорила, она се тешка да није вредно нит куд ићи нит што говорити, она се опет срди што свет изврће све на зло — па тако никад ни краја ни конца. У ту вреву и галаму удари п р в а посета Дуке Дабића у Пејићевој кући као гром из ведра неба. „Је сам ли рекла?" гракнула је ова. „Је сам ли погодила?" питала је она. „Је сам ли лагала?" узвикивала је трећа. „Одмах се то видило" тврдила Је четврта. Нашло се већ и таких које су се клеле да им јесам Лука казивао, да ће запросити Јелку. Вило је и таких које су „својим ушима" чуле где му се Јелка не знам при којој „тури" за цело обећала, друге сује чуле где већ при „променади" љуто уздише, опет друге су их виделе, да су у једном буџаку нешто „шаптали" а напослетку су и оне дошле на ред које су тврдиле, како су чуле да је госпођа Стана рекда да и она „није противна." И таман да се сведу сва мнења у једно, појавише се још и оне последње које тврђаху, да ће господар Макса покварити целу ствар, он зна да је Лука богат али да је очино имање у полак спурдисао. Отуд наста у свима дотичним крЈговима нова граја и препирка. Мнења се напослетку тако укрстише, да им нико није знао ни крсна имена. Ал сви би ти језици ћутали, да су били уверени да ће оно што говоре остати тајна. Истина свакаје говорница молила да се „не проноси даље јер није рада и т. д." али је ипак уживала, када је после два три дана чула своје мишлење или измишлење у деветом или десетом и то поправљеном издању. Таласи јавнога мнења били су сувише силни а да не запљусну и Пејићеву кућу. Било је и таки који су знали да се господар Макса и госпо^а Стана не радо брину о ономе што ко говори. И ту ти је ондаудешавано тако, да бар слушкиња чује шта се по пијаци говори, да млекарица праља и непозване приповеде госпоЈи Стани шта су чуле, да Фризерка што Фризира Јелку пришапне јој најглавније варошке новостиа било их је итаких што су митиле господар Максиног берберина, да му каже ово или оно за или против Луке, али тек онда кад насапуни Максу до ушију па му мете бријач под грло, да се Макса не сме ни мрднути а камо ли запушавати му уста псовком. Е тако је свет у Б. бринуо се о туђој бризи и никоме то није било ни зазор ни срамота. Ме$утим се и у Пејићевој кући настанила брига. Лука Дабић изашао је већ при првој посети с варбом на среду. С Јелком је свршио већ на балу. Го-

сподар Макси као Јелкином старатељу саопштио је своју жељу укратко, у две три речи као што је то обичаЈ мећу трговцима. Јелка је билаизашлау другу собу. Госпора Стана нашла се у тај мах у кухињи. Тренутак је био да не може бити бољи. После краткога увода о „допадању" изнео је Лука на среду да он може и „кавирати" Јелкину „алатуру." До њега дакле нема никакве запреке. Он сматра да је ствар у реду само Фали ј'ош старатељев благослов падасе прави „хајрац контракт" и онда би било свршено. Господар Макса је ту понуду примио „за чест" али није рекао ни беле ни црне. Старацјемало спорији у мишљену, кад он премишља при иоле заплетеној партији пикета, ваља му да се мало промисли и онда, кад је на коцки жавотједнога створења,што га је он узео тако рећи на душу. Лука је молио за одговор, јер њему није до чекања, он је рад да зна што пре, да се може окренути и на другу страну. Старац је обећао да ће одговорити за три дана бедо или црно — само док се мало разговори са својом бабом а и са нећаком. Девојка је још младаа незна Је л' јој све спремљено. Тако важна ствар неда се пребити преко колена, не да се решити онако сногу. Три дана нису век. Испитаће, разабраће се — одговориће. Но том су се и растали. Лука Дабић стоји три дана уречи. Отезање сматраће као одбијање. Праштајући се препоручује, да се узме у обзир да му је „девојка наклоњена" и да су њих двоје „између себе већ на чисто". Данас је први пут у веку да Максим Пејић не прилеже по ручку. Запалио је најдужу Фајку пахода крупним кораком горе доле по соби. По глави му се врзу крупне мисли. „Пази Максиме није твоје дете, туре ]е, теби је остављено на аманет. Ако буде сретно неће ти рећи хвала, али ако буде несретно, свет ће рећи ти си крив, што си пустио дериштету на вољу". Све му се то па то врзе по глави. Заборавио је и на кавану и на пикет. Госпоћи Стани је пао у у очи брижан му изглед али она суди, биће да је хр9аво спавао или што ружно сањао. Не питагадаму не мора тумачити сан. Изишла је у чисту собу да пребраја чаршаве и пешкире и салвете, да видидал је све у реду. Баш је оком премеравала колико ће њезини и Максини кошуља да изиђе од неке старе трубе платна, кад дође Јелка те је зовну хоће вели — теча да им нешто каже. (Наставиће се.)

Р А 3 Н 0. У Модошу је ослобођен од солдачине једап млад момак вао бор, коса му је седа а очи су му црвене. Сдаба је внда. У Београду је онет букнула ватра у веллкој шкоди. СреЕа је што су је одмах приметили и погасили. Американци су посдали два велпка брода са излошдима за Бечку изложбу. Овога пута изложиће они тројином вишествари но што су изложили у Паризу. У Америци је судски кажњен једап отац од 110 год. штоје извоштио свога сина коме је 80 год. што га није хтео у нечему да посдуша.