Glas naroda

Велика је добит илеп је напредакпо духвремева што се у нашим препарандијама уче мушки и женски препаранди у један мах заједно. На томе нам завиде и сами Немци. Женскиње се нримају уадтељску школу ако су навршиле најмање 14 година иако су свршиле српску девојачку школу али као штојош за сада нема те школе, него Ее се тек подићи, то ће оне имати пре но што у^уупрепарандију, да положе пријемни испит из наука, које за тај испит пропигае главна управа наших школа. Препарандије се уче 3 године дана и уредба је означила много више наука, што их ваља да знају наши учитељи, да Оуду као што ваља спремни за свој лепи нозив. Н то је један разлог више да се постарамо за бољу плату наших учитеља, јер ће нама учитељи одсада бити боље спремљени. Еао што је учитељовање било досада у нас врло неблагодаран посао, јер је сваки, кад је толико година учио могао да нађе занимања од кога је имао боље наплате, то је ова уредба да би примогла сиромшније нитомце тих школа уредила,*да им се издају штипендије од 83 ф. из народног Фонда. За сада ће бити више од 50 таких стинендија, коте у Сомбору, Накрацу и Горњем Карловцу. Наши богатији људи треба да се угдедају на нокојног владику Пдатона, те да остављају стипендије за изображење учитеља, јер са стипендијама за остале струке прилично смо снабдевени. —

УСТАВ И УСТАНОВЕ У УГАРСЕОЈ IV. Свакоме месту припадају само место (село, варошица, варош) за тим како је где предео њиве, виногради, шуме итд. тако да се донекле простире хатар или земљиште тога места и тек од унке почне земљиште суседнога места. Свако место заповеда на свом земљишту, баш каооно „моја кућа, моја слобода," чува своје ме^е и границе и пази да му суседи не отуђе тто одонуд. Тако је то исто и у држави. И држава има евоје ме!>е, има свој простор и земљиште где госнодари влада те државе а изван тога земљишта зачвње већ страна држава, што но веле ина земља — иноземство. У неке је државе већи у неке мањипростор и земљиште ал'и свака чува брижљиво своје и којој год нанадне на то земљиште, тога она одбија и самом оружаном руком. Угарској припадају и друге земљеу којима такоЈер влада угарски краљ. Све те земље зовусеукупно земљиште угарске круне. Под угарску круну спадајусад1. Угарска са Ердељем 2. Приморје с Реком 3. Троједнакраљевина: Хрватска,Славонијаи Далмација 4. Војена граница. Ердељ није био увек уједвњен Угарској. Кад су Марари заузели Угарску, заузели су иЕрдељтако да су обе земље биле уједињене све до биткенаму-

ачком пољу. То је тако трајало до 1696 кад престаше ердељски кнезови да буду самостални. Леополд I. оновремени аустријски цар и угарски краљ, прикопчао је истина Ердељ угарској круни, али га није ујединио с Угарском, него му је дозволио, да има свој засебни сабор, своју одељену владу. Године 1848. донесе и угарски и ердељски сабор закон, да се обе земље уједине, али то ујединење изведено је истом 1868 год. када је угарскн сабор укинуо и засебну владу ердељску. За приморје и Реку још траје спор међу Угарском и Троједницом, да-ли да спада непосредно под Угарску, да-ли путем Троједнице. За сада спада непосредно под Угарску. Река је на мору, и зато је важна по Угарску, јер земља која има мора, може по њему да општи и да тргује са целим светом, те да диже своју снагу и богатство. Хрвацка, Славонија и Далмација спадају одавно угарској круни. Што се наиме тиче Хрвацке и Славоније, оне се год. 1848, у истини одцепиле од Угарске. Далмација је бивала разне судбине, итекјеконцем прошлога века од своје воље покорила се угарском краљу. Но у наточ свој вољи њезиних становника, и жељи Хрвата и Марара — још није придружена Хрватској и Славонији, него управља њоме, као аустријском покрајином бечка влада. Год. 1868. склопљена је нагода о положају Хрватске, Славоније и Далмације на прама Угарској. По овој нагоди чине Угарска, Хрватска, Славонија и Далмација једну и исту неразделиму државу, угарски краљ краљује и осталим земљама. Заједнички сабор у Пешти обавља послове, што се тичу трошка владаочевог двора, новачења, домобранства и војничке дужности, даље ствари порезе. Финансије, трговине и обрта, а тако исто и оне послове, што су заједнички између угарске државе и осталих земаља владаочевих. У то име шиље Хрватска и Славонија из свога домаћег сабора у Загребу 29 посланика на угарски сабор у Пешту. У свим тим побројаним заједничким стварима извршна је власт и за Хрватску, Сдавонију и Далмацију, угарска влада у Будим-Пешти, ади да би били сачувани интереси тих придружених земаља има у тој осредњој влади и један министар за Хрватску, Славонију иДалмацију, а у министарству домобранства, Финанције и трговине имају посебнахрвацка оделења. Сваком другом ствари, што овде није споменута као заједничка, као што је то богочаст и јавна настава, правосуђе и унутарња управа, управља Хрватска, Славонија, иДалмација самостално својом домаћом владом, којој је начелник бан, и домаћим сабором у Загребу, а Угарска Је у тој нагодби обвезала се, да ће порадити, да се Далмација у истини п ридружи ХрватскоЈ'. Но ова нагодба ће се на захтев сабора у Загребу по ново и боље удесити, о чему сад баш расправљају два одбора обих сабора.