Glas naroda

Војена граница је она уска ируга аемље, што | дели на југо-истоку угарске, а на југу хрвацке по- ј крајине од турске царевине, односно од Србије и Во-; сне. Ови иредели били су тога ради на војничку ; руку удешени, да бране границу од Турака, а устро-; јенн су тако иод Маријом Терезијом. Свака здрава I мушка глава, када јој је било 20. година, дужна је бнла да служи у војспи. По овом строју, наравно да су војнички часницн и судили и управљали том земљом. У старија ратна времена била је војена. граница веома важна, јер је била оружани штит, што је заклањао државу од азијатске навале, и осим тога били су наши граничари језгро државне војске, и прославили су име нашег оружјапо целом свету. Сада је граници већ престала њезина важност, те се од год. 1868. амо развојачује, и долази под грађанску управу. Становници јој биЕе као и остали грарани дужни да служе у војсци. Земље, што их овде набројисмо, чине укупно земљиште (територију) угарске круне, и свакоме је гра^анска дужност, да брани крвљу и имањем целокупност овога земљишта. — Угарска била је још од постанка свога уставна монархија. Испрвасу Угарском владали кнезови и војводе. Енез Стеван назвао се године хиљадите после Хр. краљем, а отуда се и земља назвала краљевином. ВеЕ и у оном уговору, који ,|е уговоре н са Арпадом, када је он изабран за во$у> било је наноменуто, да вођа мора сиоразумно са главарима и првим људима управљати земљом. Доцније су многи закони обележили ово утицање ведикаша у земаљску управу. Тако ћемо споменути, да је закраља Андрије П-ога год. 1222 донесен закон, који се са златног печата, што је о њему висио, зове и златном булом, и којим су утврЈене старе слобоштине земље. Угарски устав рачуни се ме^у најстарије уставе у свету, али су га народи у Угарској у свако доба бранили од свакога нападаја. Но у старије доба нису сви становници у земљи уживали уставна права и слободе. Све до год. 1$49. уживали су та права: 1. Виша јерархија (владике, митроподити). 2. Светска госпоштина (властела). 3. Племићи. 4. Ераљевске вароши. Народ, простота, била је искључена из ужигка ових права и слобода. Но у овом погледу учинили су знатне промене закони од 1847—8. Ови су преиначили угарску краљевину у уставну представничку монархију, завели су једнакост и у неку руку равноправност свију земаљских становника пред законом. Најглавнији закони од 1847—8 јесу они, који гласе: 1. 0 одговорномугарском министарству. 2. 0 томе, да се сабор има састајати сваке године. 3. 0 томе, да саборске посланике не бирају само племиЕи и краљ. вароши, него сви становници у држави, која је у то име подељена на изборне округе. 4. 0 томе, да све терете (порезу,

0:5 војничку дужаост) сносе сви без разлиее једнако. 5. 0 томе, како се укида робота (кудук) десетак и спахинске дације. Закони од 1848 године јесу дакде велики корак у напред.

БЕЛЕПШЕ 0 СВАЧЕМУ. 31. Стрижење марве. Сад су на многим местима сточари почели за лето да стрижу своју марву, те је за тај посао неки Енглез изумео врло добре маказе. које се продају у Драж^анима у Шуберта и Хеса по 10 Фор. а врдо су згодне. 32. Кромпир је тако важна рана да Еемо по „Господ. листу" да саопштнмо неке главне ствари о сејању кромпира, да нам труд око њега не оде у тартањ. Неки држе да је крупан а неки да је ситан кромпир добар за сејање. Ситан кромиир није с тога добар што је у њему мало хране за нову кдицу, ако је још ко томе и незрео, онда узалуд мука. Није добар ни крупни, ако има много пупољака, јер Ее се сувише ситнити у стабло па Ее омадити у плоду ис- . под земље. Најбоље је семе здраво и подебље зрно (гомоље) али га ваља разрезати на комаде по Знајвнше чотир ока (пупе), ако из њега нотерају две стабљике довољно је. За сејање није кромпир којије у подруму проклијао, исто тако неваља нн оно зрно што је јесенас од влаге у земљи прокдијадо. Док ми ово пишемо веЕ су многи посејали кромпир по баштама, ади на пољу га није пробитачно прерано сејати, јер се земља још није осушила од зимске и пролетње влаге а кромпиру шкоди сувишна влага. Еромпир воле дубоко узорану, меку земљу. Ако немаш таке веЕ по себи меке земље, онда ти ваља тврру и жилавију земљу, чим се довољно осуши нагнојити, дубоко преорати, добро подражити, те онда ограчем плугом плитке бразде повуЕи, унутра кромпир пометати и истим пдугом заорати. Тако посејан кромпир лежи као на мекој постељици, лако Вепроклијати, имаЕе довољно влаге. Ео не сеје кромпир под плуг, тај га може мотиком закопати. Не сеј кромпир у густо, јер гомоље (кромпир у земљи,) не расте на корену, него на засебним подземним огранцима, који се преко лета развију. Што су ти огранци крепчији, то Ее тим крупнијц да буде и кромпир, а нити Ее ти огранци бити снажни 5 нити Ее истерати крупним зрном, ако су куЕице у често. На ре^е поса^ен кропир лакше се окопа. Густи бокори држе више влаге у земљи, а сувишна влага шкоди кромииру. А има и нека кобна болест што тамани кромпир веЕ од више година, где је кромпир на густо носејан, ту Ее га та болест љуЕе таманити. Сваки бокор ваља да има четир квадратне стопе простора. Меру кромпиром не треба ни пошто трпити коров, јер он подржава влагу и распдођивање плесни, одбија топлоту и пречи сдободну промају зрака. Еод обрађивања