Glas naroda

100

аустријскога дома, што их помиње прагматичка санкција, враВа опет земљи. Сви краљеви који се будуу будуће крунисали, дужни су у напред изјавити да примају ове услове. Крунисање се обавља овим редом: На дан крунисаља иде краљ у пратви духовних и светских великаша исаборских посланика у цркву, у којо1 ће се крунисати. Пред црквом га чека острогонски примас и уводи га у краљевски стол. За време службе божије миропомаже га примас по десној мишици,рамену и прсима, затим обуче краљ рухо Св. Стевана, огрне плашт, опашу му мач, он махне њиме трипут по ваздуху у знак да Бе бранити веру иземљу против свију душмана. За тим му метну примас и палатин (сад председник министва) круну на главу, посаде га на престол, даду му скитар и јабуку у руку — ина то загрувају топови и зазвоне во всја тјашкаја. После тога иде у другу цркву пешице и ту посвети неке за витезе златне мамузе. За време то узјаше министар Финансије на коња и просипа у народ сребрне и златне новце — крунидбене споменице. Затим узјаши краљ на коња, одјезди на узвишено место и ту полаже пред народом краљев. заклетву. У овој заклетви понавља све оно што је у крунидбеној повељи писмено обрекао и потврдио. На покон узлети на крунидбени брежуљак, који је подигнут из земље, што је донесена из свакежупаније,извучемач, махне њим на све четир стране света, у знак да ће јуначки бранити земљу и домовину проти свију душмана. Затим се у свечаном походу враЕа украљевсау палату, где се држи крунидбени обед. Обичај је да се и краљица крунише, али њојзи се не меће круна на главу него само на раме.

ИЗ ФИ3ИКЕ. *) 1. Кад дете чује пуцњаву грома; кад види севање муње; кад гледи како се праве облаци, па како из њих пада киша, туча, или снег; кад на зимском јутру смотри зелено поље покривено ињем, а у лето исту траву наре окићену бисерном росом; кад слуша умиљату песму шевину и бацив поглед њу уочи где се лако носи по зраку који није кадар да одржи једну сламку; кад почне да размишља о ватри која га греје, и о пламену који му светли — ништа није природнвје, него да Ее зажедети да се обучи о природи и узроцима свију оних појава. Оно чује где неко надалеко од њега опали пушку, види прво да плане, а тек за тим чује глас, и у њему се

*) Обраћамо пажау издаваоцима српских књига на овај уЈомак превода Физике у популарним. предавањима чувеног инмеског прОФесора Тиндала. Ми овде не печатамо што је најзанимљивије из тог делца и за то што немамо слике, којих ће такође бити у књизи, него одмах почетак као увод и оглед и предмета и превода. ИнлеЈи] су прештам пали ова предавања за употребљавање и у школама.

роди питање, како да оно то не примети кад стане близу код пушке? Јер тада заједно и планеи пукне. Заштокад грмисенемуња пре него што пукне гром? Да није то тако, да ми кад смо на далеко светлост измакне испред гласа, као што кад се деца у тркују па које је брже, оно престигне све и прво до^е на мету? Да ли збиља треба времена светлости и звуку да прере с једног места на друго, и ако је тако, не би ли ми могли наћи начина да измеримо брзину којом теку ? Но осим предмета за које претпостависмо да пробуЈјују пажњу детињу, има их такових јошт сијасет, који нам се сваки дан представљају, и којима свима скупа ми дајемо име природних појава. Покрај жеље да сазнају карактер и узрок тих појава, људи су одарени снагом да пронару и схвате њине узроке. Ми већ доста знамо у погдеду на предмете које споменусмо, а таково знање, кадсе распространи и уреди ко што то треба, зове со физика или (у Инглеза) природна Филозофија. 2. Знање Физике тако је пријатна ствар за онога који је жељан науке, да би само за то било вредно учити је и кад не би било другог разлога. Али се дешава да, сматрајући појаве природне и размишљајући о њима, ми се боље упознајемо са снагамакоје производе онепојаве;тако да смо најпосле ми кадри да оне снаге задобијемо у нашу службу да раде за наше потребе. Когод погледа укоју од огромних радионицау каквој великој вароши, са силеством точкова и вретена, у којој један казан кључале воде непрестанце окреће грдну машину, или на локомотив, (ватрена кола), где за собом вуче као ветар брзо поворку од педесет кола, пуних натучених путника и еспапа, мора признати неизмерну корист, коју има свет од проучавања својства паре, и од начина како да се њезина снага пробитачно употреби. Електрички телеграФ је други таки исти пример; и ако онај велики човек што изнађе тајанствену силу што ради кроз телеграФску жицу никада не заслужи на њој ни једне паре — јер му не бешенинакрај памети дапреко ње разашиље гласе на све стране света, па и испод воде сињега мора, а све у тренућу од ока — и ако он подузимаше те труде изсасвим других побуда него што су оне, које свет обично, али често немислећи ништа, зове практичним — његови труди при свем том нису мањи благослов људима. 3. Општа својства материје. — Извор свима појавима које обухвата Физика, јесте материја, она је основни камен наше зграде, и ми ћемо почети с њоме. Овај предмет ма да изгледа прост, научењаци много су говорили о материји; па по свој ' прилици ће и сваки мислећ младић, дошавши у зрелегодине, видети и сам да та ствар није тако са свим проста као што би се на први поглед могло помислити. Запитајте дете, шта је материја? оно ће вам од једаред показати шта мисли да је. Подићиће цигљу или I камен и одговориће, ово је материја! Пружиће прст