Glas naroda

141

ако се отре мокрим копривама. Ако отреш чешће у недељи дана прозоре са меком артијом (проливаћом артијом или артијом од новина) то ће се прозори увек сијати. За огледала и стакла насликама најбоља је у остругану креду умочен труд. Ако ти је масна боја на сликама потавнела, застри их 14 дана мокром крпом и намажи их после ланеним уљем. Тако исто ваља чисто отирати врата с поља и изнутра. Браве од месинга чисте се кредом или кречом. Човеку јемилинадастанујеу чистој одаји, затоне треба ни једна честита ивредна домаћица да занемари ове домаДе послове по одаји. Одаја је онај део наше куБе у коме највише пребивамо, па с тога ваља да се старамо, да га што боље можемо држимо чиста и угледна.

ШТАЈТА ЗА ЕОЊЕ. Животиња, каои човекнајбољенапредује у здрављу и снази, кад је у чистом зраку (ваздуху). За то треба наЈпре гледази, да је у штали што више чиста ваздуха. То се може постићи кад је штала доста пространа и висока, и кад има отвора (руне) у своду, куда ће из штале да ветри укварен ваздух, што се ту прикупља од дисања и испаравања животињског, од трулог ђубрета и устаЈале мокраће. Кад би коњи дуго стојали у тесној штали где нема доста промаЈе, те се с тога накупи у њојзи топлоте и смрада, то би морали ослабити за то што не дишу чист ваздух, а жад отуд аочну слабити, онда не могу слатко даједу, те ће за неко време морати да омршаве и изгубиће своју теглећу снагу. Прозорчиће, што су на своду од штале, И1и озго на дувару, ваља лети застрти танком решетком или ретким платном, да не могу да улазе комарци у шталу мухе и које су лети коњма толико досадне. Патос од штале ваља да буде тврд, да га неби коњи ископали копитама, инаправилипо њему рупе, што би Јако отежало коњма стај ање у штали и кварило би им ноге. Тврд патос добар је и за то, што на њему хоће и копита да отврдне, а и нечистоту неће даупија, те за то се неће лако усмрдети као кад су талпе мекане. Патос ваља нагнути страг 6—8 палаца, да може мокраћа да отиче. Најбоље је натос од добро истесаног камена пешчаника или од дебелих растових дасака. |>убре коњско не сме дуго стаЈати у штали, јер се брзо загреје и почне да трули те тиме двоструко шкоди коњма најпре, што правн занару у штали, а за тим, што квари ваздух. За то ваља ђубре свако јутро избацити из штале, и посути, суху стељу по патосу. Али није доста само чистити, шталу: треба је чешће, кад нису коњи у њојзи добро испрати чистом водом, јер вода упије сав трулеж и однесе собом. Мердевине поврх главе где се даје коњма сено ниЈе добро нагињати, као што се то чини код нас, јер тада виси сено над главом коњском, и прашина, што се тресе из њега, квари коњу очи и коњ вапати лишајеве у кож;т од гриве, Најбоље је иснравити

мердевине да леже управо као зид, и ставити их мало даље од главе, да коњ мора пружити врат до њих, а кад се наЈ'еде стајати на даље. Јасле треба утврдити за стражњи зид да се не би немиран коњ оштетио на стубове, који се обично мећу иснод њих. Треба да су од тврдих дасака, добро угла^ени, и с предаобложене тенећком од гвожра. Најбоља су јасла одкамена, јер она неупијају бале, као дрвена, те не могу се усмрдети; а лакше је и опрати таква јасла. Још ћемо приметити, да је врло пробитачно за задравље коњско посипати шталу по времену, са туцаним гипсом, јер овај изравна онај љути смрад од мокраће. који много шкоди очима коњским.

БЕЛЕШКЕ 0 СВАЧЕМУ. 40 0 сејању коштица. Акосе коштице без икаквог цриправљања сеју, то ће на тај начии мало младидица бити. Еоштице треба сејати с јесени на већ цриправљену леју, и то у правој линији, најбољепоред притегнутог конопца, једну коитицу за другом, а немој их ни најмање земљом покрити, него их само на земљу положи, пак онда даском земљи добро приљуби; а кад с пролећа клијале буду, онда ихземљом танко поспи. Видимо и сами, како под трешњом, шљивом, вишњом, бресквом и т, д. коштице саме с пролећа клијају без да су и најмање земљом иокривене, и то нам је управо путоказ саме природе, да н ми овако поступамо, ја ово радим од 50 и више година, и у век добро! Или: узми Један земљани лонац, наспи на дно песка, на овај песак један ред коштица; а сад опет песка, на њега коштицеит. д. док се лонац илмлало буренце ненапуни. Овај лонац ил буренце с овим коштицама, треба преко зиме у подруму, где нема велике влаге, до цроле&а чувати, и како се лепши дани с прољећа укажу, одма их ваља посејати, иземљом само с једног палца високо покрити. Или најпосле — а овај је инајбоље: како себрескве, трешње, шљиве итд. иоједу одма коштице у шталску пиштевину метни 2 — 3 недеље у њој остави да престоје, а после одма посеј и земљом с једног палца нисоко претрпај. — Оне коштице које по пиштевини пливале буду, празне су затоихтреба побацати. Ал' је најбоље кад се коштице с месом заједно затрпају, то је најприродније, јерим ономесо даје нужну влагу за клијање. Н. — "ћ. Р. 41 Јагода као лек. Против подагре, ревматизма, несвестице итд. препоручујемо јагоду као особитосредство. Овде се разумевају шумске јагоде, које се са нешто шећера, без вина, једу, кад се за лекузимају. И на зубе, веле, да имају великог уплива. Сок од јагода употребљује се као добро средство у врућици. Овај се сок овако прави: на једну оку јагода узме се 3 литре шећера, ово се добро изме-»