Glas naroda

166

гда не ра^ају на нашем хоризонту, но који се истом у јужним покрајнама виде. Тако најзад можемо узети, да се цела половина небеснога свода изједна находи ван нашега хоризонта, а да видимо само другу половину љегову. Па онда, да небесни свод није полукруг, као што нам се чшш, него цела, празна кугла, која обухвата у се земнн глобус. Други је изнимак из општег правила о току звезда овај: има саразмерно мали броЈ небесних тела звезда, које тако исто следе општем кретању, који се обавља на небесном своду, и свакодневно описују около земље круг од истока на запад. Ну при том оне свршују поред тога још једно особито кретање, и то напротив са запада на исток. Јел' те да је то сасмо противположно кретање? То кретање најлакше можете да запазите на месецу. Ако, на прилику, погледате на месец и запазите његов положај поред каквегод звезде, онда Еете свакако видети, пошто мине један сахат, да је се месец нешто мало удалио о до те звезде, и то тош правке на исток. А за двадесет и четири сахата биЕе растојање, на које се он одмакао, тако велико, да Ее он родити се на небу за читав сахат касније од оне звезде, поред којо је прошле ноЕи стојао. То постепено удаљавање, од прве тачке његовог стојања, продужава се. Ероз четрнаест дана почеће поново да се приближива звезди са запада, аза још тетрнаест дана са свим 5е јој се приближитљ Лто видите. на тај начин месец свргаи за четири недеље пут преко свог неба и приђе ток свију звезда. Слично кретање свршује и сунце, и још неколико других небесних тела, али само у разне, много веБе рокове. Они се такође покређу преко свог небесног свода са запада на исток мимо осталих звезда, које се чине да су непокретне. По томе их називамо планетама, док међу тим остале звезде, којеизгледају да су приковане за небо, зову се непокретнице. Ми не можемо погледом да одредимо растојање, т. ј. колико су звезде далеко од нас. С тога нам се и чине да су све подједнако далеко, ни једна ближе ни друга даље; а наше небо изгледа нам као какав горостасан свод, а на унутарњој му површини приковане ввезде. Да, још нам ваља додати н то: небесни свод изгледа нам да није баш потпуно правилан полушар, него да је нешто мало стињен, — али то је само оптичка обмана. Због тога нам се чини дасу сунце и месец много веБи, кад стоје близу хоризонта, него лн кад стоје на врху. Исто тако, ако запазимо растојање између двеју звезда, оно Ее нам се учинити, да је се то растојање увеВало и да су се звезде одмакле једна од друге, кад се приблнже хоривонту. А сад до прве прилике, (По Шдецеру.) Л. Ивковић

БЕЛЕШКЕ 0 СВАЧЕМУ. 45. Болести на шљивама и трешњама. 0 болестима које се у новијем добу указу.ју на шљивама и на трешњама пише Др. Радић у „Тежаку:" „До сада су се воћари у опште тужили, да им трешње одвећ рано гину и кржљаве, а сада се исто тако туже и на шљиве. Нако незна шта је томе узрок. И ја сам ту болест пре више година пак до данас непрестано проматрао на трешњевим и вишњевим дрвима и на жалост поче све већма да се распрострањава, те воћари трпе грдне штете. Колико се ја опомињем спазио сам ту болест у мом воЕњаку године 1865. и онда је у ономпределу било влажно и непостојано пролеће — час хладније, час опет сувигае топло. Што се тиче појава и први знакова те болести, то сам дознао, да су се моја проматрања слагала и са доказнма најврстнији баштована којима сам их приповедао. Ова се болест у казује искључиво скоро само месеца моја и јуна а ионајвнше онда, кад цвет опадне и као род се замете; или онда, кад воЕе рудити почне. Ситне црнкасте пегице на лишВу и роду, као да је каква отровна роса на њи пала, први су знаци и појави те бодести. Ове се пегице за кратко време увеличају, чисто гору, оспу се по целоме роду, отуда попостане она Фина и њежна кожица сасвим груба и де<гела, отров продре чак до коштице, а род закржљави и опадне пре но гато сазре, или остане још 1 како тако на петељци, сазре, али нити има правог свог изгледа, нит укуса, и неможе дуже да се држи> јер труне. На листусепак ова болест брже развија. ЛишВе изгуби право зеленило, пожути и чешће је обасуто неким црвеним прљама. Исто се тако и овде оне пегице увеличају, изгору лист, који мало по мало почне да опада. Ова се болест развија исправа од оздо средини идуби, тако, да с поља и горе дрво сасвим здраво остане. Ако се болест ова на воЕки јако развије, онда дрво изгледа, као да си га од озго па на више попрскао лучавком („шатвосером") или даск испод њега ватру наложијо пак га сагорео. Еако ово видиш, знај, да од те воБке нема ништа више! Истина, да се још ни један случај догодио није, да је когод кусањем овога воћа оболео, илн ода њ умрБО, али тек мора за човека шкодљиво бити, кад овако оболело воЕе једе, пак га зато ни продати не можеш. И ту ти је већ довољно штете, а ова је још веБа, кад ту и дрво болује, које си тешшком муком подигао и одранио. Искусни воћари тражише исправа узрок и постанак ове болести у земљи, у неким бубицама, или у старости дрвета, ал на сваки начинбез икаква основа, Ако би човек на појаву те болести која се увек у једно исто доба указује, гледао, што увек бива кад