Glas naroda

173

биди топли дани, а хладне ноЕи, у пролеЕе пак, кад ј је на један пут после топлих дана дошао мраз или ј слана. По њему може рра бити и у сушним и у влажним годинама, у влажним зато више, што се време тада мења наглије и неправилније. Кад је влажно, а запара, па не дува ветар, онда је то најзгодније време за р^у, онда се она највеЕма шири по усеву, а кад сија сунце и дува ветар, онда застане р^а и не шири се даље. Дакле влага и запара прија рри, а ветар и сунце не годи јој. Р$а шкоди житу у томе, што пије сок биљци и поруши особито лишће, а кад лишће не ваља, онда не ваља много ни цела биљка. За што је то тако, то Бе моћи читаоци видети из пређашњег нашег чланка о рри, где је споменуто и то, шта је управо лишће за биљку. Ако време више годи рри, него што годи житу, онда ће р^а захватити маха, унигатиБе све лишће, а тиме је онда подлегла и цела биљка. Ал' ако може жито да развија клас пре, него што дође рђа до највишег лишћа. онда ће у неколико одолети р$и. Истина да ће и тада испадати зрневље из класа, само што то неможе сад бити у онаквој мери, као што би иначе бидо. Кад је жито бујно, онда се не опажа тако рђа, као кад је кржаво и слабазко, али зато и на бујном има исто тако р$е, само с том разликом, што бујно брже расте и истера клас, те му р$а не може тако да науди. Тако и раж тера бујно и брзо расте, па се тако код те врсте жита не може да спази р^а онако, као на другим врстама. За то неки и мисли, да на раж у опште рђа и не пада. Наш економ Немац вели, да то не стоји. Истина да је лишће у ражи јаче, него у других врста, али није толико јака, да може рђи по све одолети. Он вели, да је како јасенас, тако и пролетос, билодоста и доста рЈјенаражи. Алисе раж брзо развија и онда, кад је похладно, те тако може да се отргне много пре, него што се онасасвимразвије и захвати целу биљку од доле до горе. А да ли се може рђи стати како год на пут? По ономе, што је мало час речено, како рђ. напада подЈеднако и бујне и кржљаве усеве, може се видети. да против рђе нема управо лека. Само се у толико може помоћи, да се дубоко оре, да се земља |>убри и ваљано ради, па ће онда усев бујније расти, а тиме ће се у неколико спречити развитак рђе. Напослетку да напоменемо још нешто. Неки пештански трговци с храном, забринути, да ће р^а потаманити сву храну, узеше неколико влатова, па послаше их неком немачком на гласу научењаку, да иепита, како стоји рђа, а то он може, јер има такво стакло, кад кроз њега гледи, а то му ситне ствари изгледају хиљадама пута веће, него што су, па их онда може лепо да разматра. Он је све потанко испитао и одговорио је ономад тима пештанским трговцима по

телеграФу, да се рра за сад јошније дотакла влата и да С9 неће ни дотаћи, ако не настану влажни, и запарни дани. (А)

ПЧЕЈГАРСЕЕ ЕОУКЕ. од П. Бабића-Бабе нар. учитеља. 1. Где треба с пролеЂа наместити кошнице? Већ има '24. год. како се ја вредним пчелама забављам, а казујем тај посао редовно и својим рацима у школи. Ја сам за мој труд одликован преко ренерал-команде 1867. год. са једним повеликим златним новцем из државне благајне. Као кованџија уверио сам се да пчеле највећма волу мир и да оне баш ни мало непознају свогакованџију, већ онога кои уме с њима да поступа благо и добро; зато их треба увек с' продећа понамештати у башту, виноград ливаде ил у шуму а — никад у авлију, — а и у башту на таково место, где ни човек ни марвинче неможе лако доћи. Особито је оваки положаЈ онда нуждан, кад је година добра, кад пчеле много излеБу и улећу. Акосе човек баш мора посла ради кошницама приближити, то онда треба да учини од остраг или са стране, никад с' преда и због тога не треба кошнице никад метнути непосредно поред зидова. Кад ове приљежне животињице одлете да медсисају, онда може сваки приметити, да се тамо највише налазе, где је тихо, где нема ветра; на оваким местима могу много више меда насисати, неже ли на онима, где их ветар шиба. Оне се уморе, јер прелећу с цвета на цвет, оне се и онда уморе, кад се враћају кући оптерећене исисаним медом. Брзим летењем прелете оне широке ливаде и баште, а више пута и проти ветру. Кад сепаккошници својој приближе, онда лете лакше и у округ. да своју кошницу боље и сигурније упознају, јер би их улазак у другу кошницу и живота стао. Дође ли у тај ма какав ветар илијош горекакав вијор, онда су принуђене да се све дотле окрећу, докле год своју кошницу или место не познају и у њу не уђу. — Овако у боју са ветром многе угину, јаче прођу још како тако, ал слабије попадају на земљу, пак се више и не дижу. При ветровитом времену ћеш наћи мртви пчела, а при тијом тога никад нема. За њих треба дакле изабрати мирније, од људи, скотова и од живине најзаклонитије место. Од ветра уморене и попадале пчеле неугину све него се после, кад на њих сунце огране, опораве и оне које су јаче подигну се. После хладног ветра треба избећи и јаку препеку. У опште се држи: кошницаје ондана свом месту, ако је онде намештена, где је по цео дан највеће сунце