Glas naroda

174

— али то није истина. Пчеле су радије у хладовини, осим ако су напољу у послу, они волу сунцесамоза време радње, док су напољу. Ако се рој гдегод какав спустио, треба се пожурити пак га поклопити, и хлад Бе га преволети да се стани, а сунце му је несносно, и дајеопетповода, да се опет подигне. Челама најбоље приЈа у најгушБим шумама, ашумску таму од већ мнлују, јер су тамо у једнакој топлоти и хлодовини. Не ваља дакле кошнице сунцу излагати, а још је горе, као што је у бреговитим пределима обичај метатиих на високе стене, где јетоплота и људма несносна; јер велика вруБина не само да узнемирује пчеле, но топи и саБе. Није дакле ништа необично, кад мед по гдекојих кошница, које су јаком сунцу изложене, лети капљати почне. Не можемо се дакле ни чудити, кад у оваким кошницама не нађемо пуно меда. I оне се кованџије врло варају, којимисле, дасе у оне, највеБма сунцу изложене кошнице, ројевинајпрече и најрадије спуштају. Кад сунце преко дана изложене му кошнице угреје, онда је преко ноБи хладовина, и тако је прелазак са сунца нахладноБу одвеБ прек, а ово шкоди пчелама највеБма.

БЕ1ЕШЕЕ 0 СВАЧЕМУ. 32. Жар — овчија болест. 0 овој овчијој болести, пише др. РадиБу „Тежаку" ово: Ово је овчија болест, којој ' се указује само лети, кад су дани врло топли, а по наЈ 'више од туда долази, кад се овце после паше далеко гоне, или кад их пас гони те беже, кад се у подне не склоне у хладовини и кад се прекодана чешБе не напоје. Еод ове болести овце жедце; очи им надуну и поцрвене; уста су врела и сува; дахБу брзо и приметно опадају — слабе. Еад се дакле код које овце ови знаци укажу, мораш ју одвојити и отерати на пашу, где има добре и сочне ране и где има доста воде да пије, а у воду Беш метути мало салитре. Еад овако лечиш овце, нестаБе жара. Ако је која овца тако ужарена, да је грозница спопадне а притом је тако малаксала, да не може да иде за стадом, онда јој се мора крв пустити, сваки дан три пута, а при том јој у води салитре додати; мора се у хладну стају увести и хранити сировом травом и наквашеним шеничним мекињама све дотле, док болести нестане. Лри овој прилици хоБу да кажем место и начин, где и како се крв пушта? Потрижи вуну с леве ил' десне стране врата (баш на оном месту, где се обично и коњу крв пушта), пак привежи Ј *едан канап око врата, да она жила, из коЈ*е Беш крв да пустиш набрекне и да се боље

види. При овом раду мора неко држати овцу мед* ногама и главу јој горе дигнути, а затим с подебљом иглом у жилу убости и пустити, да истече 30 — 40 драма крви.

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. — У Н. Саду 2. јуна. Пре неколпко недеља још смо сенадали ахо и не богатој а оно бар доброј жетви. Данас смо изгубили већ и ту наду. Незгодно време задржало је усеветенису као што ваља узрастеаи, са хладног времена попала пх јерђа, па сад да окрене здатно време, све јевеЕ додкан, среНа ће бити ако нам жетва буде онако у средњу руку. Економи се туже и у остадој Европи, по Нематаој, Фрапцуској и по Енглеској су тако|1е слаби изгледи на добру жетву. Код оваких изгледаприродно је, да је цена рани скочида ато знатно скочила на свима ппјацама. На пештанској пијаци стала јеготово сва радња. Рана скаче а свет нема новаца. Жногп млиповн обуставпли су куповање, те мељу опо што имају причувано. Нема нудиоца те је сдаб кун. Продаје се веКином проја и кукуруз. ПФДДКвХДК. ЕО БИ Т0 РАЗМРСИО. приповетка из српског живота I. Управо сад не памтим, да л је то било начистн понедељак ил је било у млади петак? Ал да сад ми пада на иамет, било Је то баш у суботу и после вечерња. Вио је то летњи дан баш некако после Преображења, није то дан него је дивота. Прошла је и Огњена Марија и Пантелија, а било је ветра и холуја, свети Илија је грувао да је све тутњило, али није било туче. Људи су те године често носили дитију на жита па сад суде, да је и то помогло, жетва је била добра, рана је веБ увежена а веБином и овршена. У великих газда још су се отегле дугачке камаре, ал ти Бе врБи и до Госпојине. Вило је то год. 186* кад је 1>ерам на сеоским бунару у П. шкрипао, те су га младе водоноше сваки час гњурале чак до на дно. Око бунара се скупило читав чопорак лепих водоноша. Стоји звекет местава и папуча. Сунце је било баш на заходу па је обасјавало чисте бакарне котлове. Водоноше су се журиле да пограбе чисца, док није ударила марва с поља. Еолико су се журиле опет нису могле а да не застану да мало продиване. Нису могле да грабе воду све на једанпут, свака је чекала свој ред. Подаље од бунара — али ипак се могло догледати I— седео је поп Гавра пред својомкуБом на клупи. Око њега се било искупило неколико старијих и млаЈјих људи, што су још кад Ј *е звонило на вечерње били поостављали своја гувна на млафима, па су дошли које у цркву да се мало помоле Богу а још више, даоду мало попи на диван. ЈБудисуради да чују шта је ново по вилајету. Наслонили се на дуге штапове, опљуцкују и диване.