Glas naroda

190

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. == У Н. Саду 16. јуна. Ово депо време утагае од неколико дана врло повољно по усеве. Људи се опетнадају дажетванеће бити тако лоша. као што се мпсдило. Топло време припомогло је и класу и зрну да се боље развије, рђа није свуда ушла у клас. 0 ражи јављају неповољне гласове, кукуруз се опоравио. Са велике припеке било је ових дана пљускова, у нас није толико штете али има где је бујица п лед начинио чуда. У опште се мисли да ће у Угарској бити жетва много боља, ншто се пре неколико дана п смело мислити. Житна рпдња. На пештанској пијаци готово је стала радња јер се врло мало довозп. Шенице је довежено до 20,000 цен. Млинови неКе да купују до нове жетве ништа, још мало па неНе млети. док не буде нова жпта. Тога ради је цене скочила са 10 новчиНа. Еонцем прошле недеље бележено је 86 М. 7 ф. 45—55 н. 85 и. 8 ф. 35—45 н. 84 /2. 8 ф. 25—35 н, 83 и. 8 ф. 15—25 н., 82 Ц. 8 ф. — 8 ф, 15 н. 81 М. 7 #р. 90—8 Фор. Раж је 5 ф. 70—80 н. 80 и. Јечам је остао на цени одпрошде недеље. пиварски: 3 фр. 60—75 н. за рану 3 ®р. 40—50 н. по по 72 Зоби је прошло до 15.000 меца а скочила је са 20-25 н. Цена 2 ф. 10 —20 н. Кукуруз скаче банатски 4 ф. —4 Фор. 5 нов. друге врсте 3 ф. 85—95 н.

ВЕДОВ-ДАН. ОЕу л' да плачем или или да певам ? Ја не знам сам Данас је Видов-дан! Пред душманима плакат' мене је стид, А вевидовном јаду мелем је вид, 1Дто види судбе и милост и злост И за тренутак подигне мост Да скопча прошлост и будуБност. Данас је вид невољном штит, Данас је сваки Србин видовит II будуЕности лепше нагледа се сит, — Ох јелте браћо, гуслари слепи, Што негујете тај санак лепи, Е то нас држи, е то нас крепи Те ј' многа ала у пропаст пала, У пропаст што је нама копала, И још ће многа с недела свога Запамтит' силу сана српскога, А тај Је сан Иаш Видов-дан. Је л' санак само, ил полујава, Или само рука десница спава, А мушко срце бије о груди Да десну руку из сна пробуди То не знам ја Ко ће да зна! Свакога лета овога дана Створе се чуда свету незнана Погледа Бог Србина свог Не пита: ко ]е ди, ВеБ: „Јесте л' своји сви? Ако сте вредни нада, ево вам над!" — —

И тад се тргне, прене живи разкомад, И сједине се ране неизвидане, И саставе се жиле изпрекидане, И кроз њи јурне, брале, Једног жиВа сок, ПримаЈућ' бурне вале Један крвоток; Једно се срце стани у груди средине, И тад се разбацани уди сједине, И примакну се сузе жедно спојене, И саставе се душе једнодојене, И загрле се чеда једне прошлости, И моле Бога слоге да им опрости, И безброј жеља једна другу привати, И почне с' један сан на југу снивати, И модитве у једну сливати; Молитву носе небу крила жељина, II срнство ј' тад у души једна целина. Ох немојте се плашит' наши злотвори, То песник само тако у сну говори! Та силно га је зано заносни сан Данас му ј' Видов-дан! Васцело српство пред Бога стаје, Иред њиме старе грехове каје, Од њега чека утешне речи Да му се рана смртна залечи. А Бог га пита — ох вељи мука! „Има ли и сад међ вама Вука?" И душе дркћу, и лица бледе, И сузне очи плашљиво гледе, И душа тоне у боле љуте, Ледене усне ко камен Буте .... — А мало јато вражија лова, Несретна чета блудни синова На земљу пада па сузе лије, Па косе чупа и груди бије, И једва смеде да гласа даде: „Удри нас громом, још нас имаде. — Не уби рад нас српско уздање, Ил прими данас наше кајање!" И опет наста света ведрина, И чврсто стоји једна целина, Душе се слиле Бога молећи Једина душа пред Богом клечи, Да чује свете утешне речи; Сузне се очи у будућност стреме — 0 саслушај им, боже, молитве неме! Е то је сан На Видов-дан! Је л' санак само, ил' полујава, Ид' само рука десница спава А мушко срце бије о груди Да десну руку из сна пробуди, То не знам ја, Ко У будан можда зна! „Жижа" Један Бошњак.