Glas naroda

198

„Та не може бити!" рећи Ее Влах зачућено." Вала, и ја једем из дана у дан саму мамаљугу, па готово да ме ветар обори." „Е да како!" опетће Сикуљац," Јасе истина храним кукурузом, але не тако као ти. Ја н>им угојим моје свиње, па их онда кољем, и виховим се месом храним. Ради и ти тако, па Ве ти бити веЕи бериВет од твојих кукуруза." Има читавих народа, којима је свинско месо нај слађа храна, па га силно троше. Сиротињи, која не може угађати свом желуцу, — н>ој је свињетина једина месна храна; за то се може реВи, да је свиља стока сиромаха човека. Масногузи Шваба чешЕе Беу у шали реЕи, да је свин,а перната, па да може прелетати преко живице, била би врснија него сваживад и све птице. У свињском месу мало има белавцета и воде, а пуно је масти и лепкавих састојака, с тога оно јако пита. а баш с тога се и онако силно троши. Још су стари Грци и Римљани знали, да је свињетина врло добра храна за човека. Тако стари грчки писац Гален вели на једном месту: „Свако месо, кад се добро екуха. да ^е човеку крв; али тек најбоље је оно месо, ко1е 1е пуно добра сока. као што је свињеБе месо." Сви писпи из средњег века, коти су о тим стварима иисали, — сви се до једиог слажу у томе, да свиветина врло добро пита, Један од њих вели, да се осим сваког другогмеса свињско месо најпреможе поредити с човечјим месом. Па није само то добра страна у свињског меса, што добро пита и што је тако кусно, да га силан свет у медени кус једе, него се оно може и на силне начине зготовити. — статш римски писап ТГлиније вели, на педесет начина. Немачки писац Еонрад Херезбах, који мора да није никад по преко гледао на шунке, кад је казао: да те знао Мојсије за шунке, за цело неби никада забранио својим „вернима" да не једу свињетине, — он вели, да кус у свинског меса може бити од педесет врста. Беровао ко речима плинијевим и херезбаховим или не веровао, тек ово је истина: како се свиња тови, до тога много стоји. Од товљења понајвеБма зависи, какав Ве јој кус имати месо и какво Бе бити на оку, хоБели бити сухопарно и крто или Ве бити сочно и пуно масти; најзад и то, хоВе ли сланина битисухопарна или Ве издати доста масти. За то при товљењу некато има на уму свакикуВаник и тецикуВа, па макар се и обистинила гатка брата Словака, који гата, да су код нас ограде све од самих кобасица. (Ло немачком.) — ЦКИ.

ИЧЕЛАРОКЕ ДОУЕЕ. од П. Бабића-Баое нар. учитеља. НајвеЋи непријатељи пчела. Сваки кованџија треба да се израна упозна са непријатељима своих неуморних раденика. НеприЈатељи пчела, који их немилице тамане сваки дан ово су: 1. Мишеви. Кад су кошнице преко зиме остављене, мишеви продру кроз лето (врата) унутра, и поједу мед и пчеле, које они појединце с гомиле скидају; саВе и кошницу напуне гадним и Несносном емрадом, пак шта више и легу се тамо. Лети, кад су кошнице на пољу, пак се неусу^ују да улазе у кошнице и стоје код врата, и счепају при улазку пчеле. Ово особито ноБу чине, ал ји млоги и главом плати кои сеусуди у кошницу уБи. Због тога треба, особито кад су кошнице на зимишту остављене, лета умалити и с' решеткама запушити, да неможе миш у нутра, ал пазити треба да пчеле доста ваздуха добију. 2 Пауци. Ови ватају пчеле у њиовим паучинама и исисају их, 3. Жабе. Ове сууправреБи најгори непријатељи пчела, и тамане их кад се на земљи одмарају, или их грабе са ниско лежеЕи кошница. Зато треба кошнипе више држати да се жаба не може попети, а бли зукошница траву не трпити, гдисежабе радо задржавај 4Жутовољка иМуволовац,Овихватају пчеле кад лете и највише кад је време кишовито, кад им друге муве и мушице непријају. 5. Ј1 асте. Ове растерају кадикад читаве ројеве особито кад близу кошница своја гњизда граде, и ове их хватају у летењу. Гњизда од ове три тице, не треба никад трпети близу кошница. 6. Р о д а. Ова опет|Лта че 1е у шетњи на цветовима. 7. Сенице и Д^&иЕи једу пчеле само пред зиму, и то овако: дођу близу летана кошници, лупају кљуном у кошницу, измаме их тако напоље изкошнице, и чим се укажу, а ови их зграбе. Еокошке, и пилиЕи такођер их грабе са земље, кад се одмарају. 8. Осеви и Стрешевису такођер великинепријатељи пчела. Они иду не само укошнице имедједу, негоипчелехватајуисвом полегу за рану носе. Ове треба с' пролеВа таманити, кад само женке живе. Ове се с' пролеЕа око кошница са лопарицом могу потуЕи.9. Мрави. Они продру кроз најмање пукотине у кошнице и краду мед. Њих мораш растерати и то таманеЕи гњизда им близу кошница, 10. Мртвоглавац, Мртвачка глава (ноЕни лептир.) Овај продре месеца Августа и Септембра кроз лето у кошницу, кроз сред пчела, у саВу се нагута меда, пак онда изађе из кошнине. Пчеле истина да на њега навале, али као канда му жаока слабо досађује, јер иначе или небиунутра