Glas naroda

222

ти шЕОЈСкој књижниди набаве; а сваку књигу којасе друче изгуби дужан Бе бити сам да накнади, изузевши несреБу цожара, потопа, похаре, ил друго. Местни школски одбор одредиЕе, хоБе лиседавати књиге на читање безплатно, или другче. Он Бе одредити на колико Ее сек времена књиге на читање давати, и одредиВе у корист књижнице новчане казне, за оне, који узету књигу на време неврате. Школски одборБесваке године по свршеном главном испиту у школи прегледати књижнице ове и уверити се, да ли су све књиге на броју, те тада Бе имати сваки узету на читање књигу неизоставно да врати, а после може је опет на читање узети. Школски надзорници пазиБе, да се ова наредба изврши, и имаБе о стању ових књижница подносити извештај И нужне предлоге. (Наставиће се.)

БЕЛЕШЕЕ 0 СВАЧЕМУ. Штале најбоље се од заразе при редњи и помору стоке очисте карболском киселином (из, апотеке). Помеша] 1 лот карболске киселине у 4 оке воде. Патом водом опери јасле и валове, виле и лопате, жвале и амове и прелиј њом сав патос и дуварове од заражених штала. Кокоши и ваши. Ваши на кокошима најбоље се истребе ситно стученим сумпором, посипљуБи прашионицом по кокоши, једном руком перје по њојподижуБи. Овим прашком могу се и пилиБи посипати, л да им не шкоди, као што хоЕе да им шкоде други лекови што се од кокошијих вашију употребљују. Чапља. 0 чапљама осведочено је, да грдно потру ситну рибу, и да нико не опустоши реке као чапља. По вас дан вреба и ждере, а зачудо је прождрљива, желудац у часу свари те у часу опет остане празан, за то је ваља требити, где год ко може; па како је врло мучно пушком туЕи, јер страшљива бежи из далека, то јенајбоље вребати гњезда и затрти јаја. Неки је трују фосфором , подметајуЕи га у мртву особито у шарању рибу, по прудови, где се чапље баве, али чувајуЕи, да не би ко други на отров наишао. Величина и старост воЂака врло је различна. НајвеБе и најдуговечније од ових наших дрвато је кестен. За њ каже се: да сто година храсте, сто година држи се на снази, а сто година опада. Иза кестена долази крушка. Ова може да траје двестагодина, а висином може највеБе наше шумско дрво да домаши. Иза крушке долази орах. И овај уме дабуде врло велики и преко сто година да траје. Ј а б у к а тешко да изађе више од пет хвати, а траје по седамдесет и осамдесетгодина. Вишња и шљива не изаре више од два и по до три хвата, а траје по двајест до двајест и пет година. Вадем, Еајсија и бресква не иза^у више од два додваипохвата, и трају више од петнајст до двајест година. — Све

ово каже се уопште, а по себи се разуме. да има свакојаких изузетака. — Што се тиче висине дебала, има их од земље па до првих грана четир до осам стопа. Дебла преко четир стопе висине рачунају се у висока; адебљином има дебала до три стопе. Садите орахе. Орах је једно од најлепших и најкориснијих дрва. Његов је лист лековит и његово је дрво скупоцено, а рода даје свакоздраво орахово дрво за 10 до 15 и 20 €1. сваке године, а то је врло велики приход, ни једно семе саоноликогкомада земље не може толико користи донети. Ја знам наших села, где су честити свештеници пре 18 година насадили порту око цркве орасима, 20 до ВО дрва, ораха, па данас вуче црква по три до четир стотине Форината годишње од њих, а која је наша порта, где не би могло сила више орахова дрва стајати, те још и порту украсити. Исто тако су за насад ораха згодна и гробља, јер су ограђена као и порте, те се не краде ни потире, као на други мести, ма да ни одо тога не страда орах, као друга воЕка, Јер позно доспева, и за зелен орах нико не мари, а кад почне зрети, иде брзо, те не треба ни чуварине за дуго. Како се сади орах. Одбери плод најкрупнији и најједрији, и зарони у земљу одмах с јесени заједно са оном споља на њему залеиом месиом кором, и то за Г/„ до 2 прста дубоко, а на оно место, где Беш, да ти за увек остане. Ради боље сигурности зарони по два, па кад изникну, а ти с.табијега уништи, а јачега остави. Орахе не ваља садити на ближе него по 60 стопа једно од другог раздалеко. Како орах не подноси подкресивања, то се мора првих година пазити на сваки пупак, који би незгодно пошао, па одвадити га, да не израсте гране куд нетреба. Чудновата пацоловка. Где много пацова има, а није саветно отровом их требити препоручује неки патник ово: да се узме одаднивено буре, да се стави тумбе, и озго на отвореном дну повеже дебелом артијом, на артију стави пржене сланине, а низ буре наслони даска, да Могу пацови доЕи до сланине. Сланина да се понавља неколико пута, док се пацови намаме; а по томе; да се скине артија она, па у буре успе воде за 1 стопу високо, и на сред воде стави повеЕи камен али да вири из воде, па онда се опет артија повеже, али на среди да се просече накрст за колико може пацов пропасти, па опет изложити мало сланине. Чим сад дође пацов он пропадне кроз артију у воду и вришти на камену, на ту вику доЈе други, па и тај падне доле и отимљуБи се за оно суво место на иамену вичу још веЕма; на коју вику дође још више и све више, тако, да их се по 50 до 100 за једну ноБ ухвати и подави.