Glas naroda

235

пола. Такви се другови веБ свагда не свађају, вавек гдедају да су заједно, помажу у невољи једно другоме и. т. д. Покашто се тако исто друже и са другим хивотињама. Најпоузданији јв сведок да је псето здраво — његов хладан и влажан нос. Ако је нос сух и врућ, а меЈутим и очи постају мутне, губи прохтев и т. д. онда је за дело псето бодно. У таком случају ваља га затворити у ваљано покривену куЕицу, оставити га да гладује, и напокон дати му ланеног олаја са добром храном. Веђем псу треба дати од тог олаја пуну кашику — од супе — мањем — половину; узимање лека повторава се неколико пута. Рибља маст има исти утицај. У случају ако ланени олај не помогне а ви суните по кавене кашчице истученог сумпора на хлеб са маслом. Ако при том храните оболело псето пресним или киселим млеком и добрим хлебом, онда у свима болестима није нужно никакве друге лекарије. Једва ли се може избројати сва корист, коју нам даје псето као домаЕе животно. Његов значај у цивилизованом свету свакоме је познат из властитог огледа. Али за нецивилизована, или дивља племена оно може бити још кориснији. На островима јужног Океана једу му месо; то исто раде тунгуси, китајцн, гренланци, ескимоси и североамерикански индијанци. „На златном брегу, у Африци", прича Босман, и нсе, ваљано угојене, довозе на пијацу и њихово месо цене више него ли ма какве друге животиње. То се исто ради у Анголу, камо су негда давали по неколико робаља за једно псето." У новој Зеландији и на малим островима јужног Океана псеће месо држе да је млого укусније од крмеБег. У Еитају може се исто видети како касапин по неколико заклати паса вуче на пазар; али он мора ту непрестано да се брани од другихјош слободних паса, који гомилама нападају на њихова крвна непријатеља. Ту не давно је један путник видео у Китају у свима касапницама заклане псе. У северној Азији праве од њиховекоже хаљине, а у ђерманији капе, рукавице, кесице за новце, и т. д. Од костију и жила праве лепак. Његовом длаком набијају јастуке, машБу мажу колске точкове; пре су ту маст држали као ваљан лек против сухе болести. Шта више и псеЕи изметак употребљује се као лек под именом аЉшп дгаесиш; тај је назив отуд, на његове мнимо лечиве особине. ВеБ и у седој старини умели су да цене корист, коју им даје пас, с тога можете и у књигама наБи многе похвале тој врсној животињи. Па ипак понашање с њиме долазило је у опреку с оним уважењем, којим је се оно користило на хартији. Сократ је имао обичај дасезаклињесвојимпсом. Александар Велики тако је био ожалошБен превременом смрБу најмилијег пса, да је одмах у његову успомену направио варош с храмовима. Хомер пева Аргуса Улисовог пса,најтужнијимначином.Плутархсла-

ви МеласиФита, — псето једног трговца — које је препливало море за својим господарем. Верност Филероса увенчана је вечито грчким надгробним натписима. У римским споменицима спомиње се псето неког хазнадара, које је са тужним урликањем пливало по Тибру за трупом свога господара. Зотер, јединствено од стражареБих паса, за време опсаде Коринта, које је остало у животу, добило је у награду из државне ризнице сребрну огрлицу са натписом „з аштитник и спаситељ Коринта." Плиније цени псе врло високо и прича о њима много чудноватих ствари. На прилику, ми Бемо код њега читати, како су Колофонци у својим вечитим војнама држали огромне аремије паса, да је непријатељ прво јуришао на њих и да се ни једна битка није догодила без помоБи њихове. Кад је Александар Велики завојштио на Индију, албански му је цар поклонио псето необичне величине, које се је веома допало Александру. ЖелеБи да види колика му је снага, он је пуштао нањ медведе,дивље вепровеи друге сличне животиње, али пас ни да је се помакао с места. Александру се не допаде таква равнодушност и заповеди те убише пса. Кад је то дочуо албански цар, а он му пошље друго тако исто, с поруком: »Александар занаго шаље тако сиБушну зверад против оваког пса, он хоБе лава или слона; он, цар, имао је само два таква пса и ако Александар заповеди да убију и ово, онда му неБе остати ни једно." Тада Александар пусти лава на дива, на онда слона и псето убије обадвоје. Јустин хоБе да зна, да су царевн Габис и Иир одрањени кучком. Чо век неје у стању да прочита све писце, који у звезде кују верност тога живинчета. Спартанци су приносили на жртву псе богу војне. Грци су им подизали споменике; и поред свега тога, реч „псето" данас значи — поруга. Стари ЈегипБани употребљивали су их за лов, и као што се види из старих споменика; врло су их поштовали. Наобрат, Јеврејн су псе презирали, и нека места из библије то тврде. Данас Арапи једва ли боље гледаЈу на њи. Старн $ерманци су високо ценили пса. Кад су 108 г. по хр. Кисиври били побе^ени римљанима, последњи морали су да издрже још један жесток бој с псима, који су чували храну и друге ствари побеђених. Код старихрерманацакоштало је ловачко псето дванаест шилинга акоњ самошест. Онај, којијекод старихБургунђана украо ловачко псето, морао је јавно пољубити стражњицу тог пса или платити седам шилинга. Канарска острва, по Плинију, добили су своје име у част псета. Веома је занимљиво читати све што су старипвсали, како се и псето може употребити за лек. Осо• бито је Плиније неуморан у набрајању његовихлечљивих особина. Ту јошдолазе Секст, Хипократ, Гален, Фавентије Морел, Бонтије, Ескулап и Аматос. Ако метете живо псето на прса, веле они, а болујете од сухе болести одмах Еете оздравити.