Glas naroda

По мњсау Секста псето шта више лечи и у болестима слезине. Против падајуће болести ваља јести пасје месо скувано са раним травама, али ту треба дајекучкаида имамалу штенад на сиси, па јеонда скухати с вином и зејтином. Младо ловачко псето помаже у болести од бубрега. Ако женскиња, која је имала деце, па после постане нероткиња, онда треба да поједе приличну порцију насја меса па да се опрости недуга. Пепео од огорелог пса помаже оболелим очима и ако њиме намажете обрве, они Ее онда часком добити најцрњу боју. Но које у стању да наведе све те глупости! Рекли бисмо још то, да се и данданас још по нека од ових срестава употребљују на селу, До душе прежалити се не може, штојош и до данданас хомеопатвја нвјеобрнула довољну пажњуна овеизврсне лекарије. (По Брему са немачког) Л. ИВКОВИЂ. ШКОЛСКЕ НАРЕДБЕ. УПУТСТВО РАДИ ВОРЊА ХРОНИЕЕ. Школска хроника садржи пописилбелешке од знатнијих догађаја у месту, особито о променама у стању школе, цркве и другима по општину важнијим заводима у становима, као и о променама у лицима? правима и имању; и садржи белешке о старинама у месту и у околини, као и о ванредним природним и другим по општину среЕним инесрећним дога^ајима, пожарима, опустошењима, потопима, поморима, бурама, леду, суши и глади, заједно с наводом шта је противу оних невоља чињено и с каквим успехом. Белешке су ове важне особато за мештане, абиће их и од општег интереса; па како је историја ових земаља још врло необрађена, а свуда има података за њу, то би особито данас код свесних школа греота било, да оно пропадне и да се изгуби. Треба дакле те податке колико год семоже, даучитељи сабирају па деци казуЈу. Тамсеподгаја свест и понос са својим, буди воља за исторвју, а њом љубав свог оташтва и постицање, да сваки остави спомен свога живота, по примерусвију честитиљуди од векова. Белешке су ове мештанима и за науку, као из сопетвена живота и искуства, атимсе уједно и врши дужност благодарности према предцима онога места, који радише морално и матаријално о ' напретку општине, и остаЕе унуцима спомен, који Ее довека бити свима честитим потомцима узор и живо семе за даљи рад у корист општине и њене најплеменитије установе, гаколе и цркве. Податци за ову хронику могу се наЕи: у старим општинским књигама и записницима, где се уводе сви општински закључци, уговори ипромене са паросима учитељима и кметовима; У црквеним књигама, где су наши старији пароси обично бележили, што им се знатније чинило; о-

собито за места близу намастира у књигама манастирскима, а и на иконама у цркви; има и у приватнах људи таких старих књига,бележака и писама, само ваља распитати за њихи потражити их. Нешто се може наЕи унаписима по камењу уцркви и около цркве, и на камењу надгробнои и другом. Нешто има у књигама и ластовима већ печатано, па ваља оно све шго се кога места тиче уједно скупити. Најпосле има и стари људи, који субили очевидци многих знатнијих догараја оногаместа, те и њих ваља испитати и оно прибелђжати. Иеказе ове ваља поделити на белешке о прошлости и белешке о садашњости. Од исказа и бележака за прошлост важно је све што се зна о населењу места, поводу, години, именима људи, који су радили, броју душа тадашњих и имању и т. д. све о школи, кад јеоснована, којенајвише радио на томе, о првима и даљим учитељима, старатељима управитељима, о плати учитеља, о школским кућама, училама, наставном плану и променанама; тако исго и о црквама и осталим задужбинама у месту, о нрвкма и даље паросима, туторима, и шта има знатно о њима за углед потомству у месту, као и све о имању школе, цркве, општинеи приватних људи у месту, и којим је поводом шта порасло ил иадо и изгубило се из шака српских. Белешке ове уводе се најпре онако, каке се до које до^е, најбоље на листиће, па кад се довољно и што више може података скупн тако, дасе можевећ нека целина начинити, онда се пореде хронологвчки и препишу у цело. У исказе о садашњости месга има да се уведе, број домова и душа српских, мушких, женских, жењенах, удових, деце до краја 15 год. И старих људи преко 70, 80, 90 и више година, па онда исти изкази о душама других народа и вера у месту; даље: број стоке по реду и садања вредност исте; број јавних и приватних зграда за стан људима и домоводства и ових од прилике вредност; простор игранице целога места и атара, и поЈединце простор, њива, ливада, пашњака, воћњака, винограда, вртова, шума општинских и приватних, српских и не српских и запис свакога јутра земље, што се из српских руку изгуби продајом ил другче, јер се сваким ј ' утром изгубе за векове велике гомиле хране за српски народ. Овамо долазе и изкази о Финанцијском стању општине, касе, дугови и зајмови општински, приватни српски и не српски, као и број сиротиње, и искази ил пописи од рђавих обичаја нашега народа, изкази и циФре од излишних трошкова; даљеизкази о преступима и злочини као и запис о пресудама; најпосле изкази о стању здравља, болести, и умирању и т. д.