Glas naroda

238

и да се мало црихватнмо. Натос у кући бешепокривен асурама од лике и посут мирисавим биљкама, а то је доказ, да је наш домаЕин од имуБнијих људи. Сада изнесу јело. Но пре него што га окусимо, да видимо чиме је сто постављен? Чаршав је био од велика, свежа пизанг — лишБа, од којег је сваки лист до 6 стопа дуг и врло широк. Еао тањирислужили су Пуру-листови, као лонци кокос-љуске, а из тикава се пило. Сада изнесу дивне банане, којима је љуска као жута кожа; затим суаве,којима јемесо црвено као скерлет а кожа им је провидна; после изнесу неранаџа, великих диња, тахитских јабука; за тим пудинга (смешано јело) направљена из банана црвена горска пизанга. То се јело код њих зове поро. За тим послуже са колачима, а овису оваконачињени: узели су корења од једне биљке, то су у авану утуцали, замесили су са кокос-млеком и непекли су. Још изнесу печења и кисела хлебнога плода. Даље рибе и рака; ананаса и јамса; а напослетку рате, ораја и као неких питија, начињених од истучена меса од кокос-ораха, које је поливено млеком његовим и морском водом, па је сасуто у бамбус-трску, одакле се онда сипа на тањир. Хајде, читаоче, да окусимо од сваког, јер свако ово јело тако је дивно, да га не можеш бољег пожелети! Кад већ бесмо сити и одморни, одведе нас домаћин пред колебу. Тамо има љуљашка за кокос-папме привезана. Сваки седне у своју љуљашку. Острвљанин испрва се лагано љуљаше али уједаред одлети 50 —60 стопа у вис, као ракетла тако да ми Јевропљани од страха обамресмо. Ни једном од нас није сепрохтело да иде за домаћином, него се ми, првом приликом, њему препоручимо, па — одемо. Ароха!(збогом) изусти он. Збогом сретни, пресретни човече, који рај на земљи уживаш. Ароха! (Наставиће се.)

И ОПЕТ 0 РђИ. Зна се да се р!ја на житу, јечму и. т. д. ове године у целој Угарској појавила, осим две горњоугарске жупаније и то да је у јужним, дољним пределима млого више било него у горњим хладнијим пределима. Угарски министар за земљорадњу, дао је покупити све податке о р$и овогодишњој, где год се само показала, па да би се видело шта је узрок тој појави и колика је штета, он је сазвао на збор л договор уПешту оне, који се баве проучавањем тога: многе практичне економе и учене људе како појединце, тако исто замолио је и друштва што се баве проучавањем природних наука, да пошљу своје изасланике. Кад су се сви искупили. а то је било нашег 18. јулија о. г. поздрави их министар за земљорадњу са добродошлидом и стави им више питања у погледу р$е, те да му на та питања одговоре. Како се р!>а и у нашим дољним крајевима доста јако појавила, то држимо да ће нашим земљеделцима

добро доБи ако наведемо све оно што је ра^ено н закључено на том збору, јер може ив тога по који миг, по која корист и за нашег земљораденика бнти од важности. Прво је питање гласило овако: које су главни увроци рЈи? На то је одговорено, да рЈу проузрокује малена гљивица једна, која се слободним оком добро ни видети неда. Ситно семење од те гљиве попада. ношено ветром, на зелене делове наших жита. Усљед тога, што то ситно семење гљиве извдачи хранеБе сокове из оне биљке на коју је пало, ослаби несамо лист, стабљика и клас, него се неможе да развије ни житно или јечмено семе. Р5а се и од пре^е појчвљиваља, али никад тако јако као последње три године. Што се рђа тако намножила у прошле три године, узрок је било влажно похладно и магловито време; а што се ове 1873 године тако јако намножила хр^а, то је отуда што је зима била веома слаба и млака, те преко зиме није угинуло ситно семење гљивице нег се поред млаког времена све више множило. — Још се као узрокрђн могу узети оне траве и жбунови на којима та гљивица живн док се не проспе по житама, а те су биљке: шимширово дрво, пасдрени и оне биљке са јако маљавим, оштрим литпВем и гранама, као што су сватовац, пачје гњиздо, лисичији рен, гавез и т. д. Друго је питање гласило: Можелн ее с чии предупредити, да се рђа никад више ве појави у нашој земљи? — На то је питање, на жалост, морао вбор да једногласно одговори, да томе нема лека! На даље питање: како бн се могло ограничити опустошење, што га рра причињава, које би била сретства да се учини то — и да ли се могу опустошења отклонити тиме, што би се поља чистије обраЈивала и воде изсушивале? — одговорио је збор да Бе најбоље бити ако се у Угарској свуда почне сејати жито из Аустралије, које зову „жито Аделаида", јер се кроз неколико година опазило да за то жито непријања р^а толико, јер је јачег узраста, него наша данашња шеница, а и другчије се раввија; даље јер из свог зрна да је брагано којеје од најбоље врсте; и као што се искуствомдоказало даје бољу и обилатију жетву него ли наша досадања шеница, а што је најглавније, ауетралска шеница задржава та добра своја својства иовдеу УгарскоЈ, поред тога може се сејати и наша досадања шеница. Неки су у зборутоме држали, да Бер^з мању пустош починити ако се потамане биљке које смо горе наспоменули ; али ено у Енглеској је то учињено па опет се јавља рђа и тамо; а у многим дољним пределима и неможе се видети дрво шимширово, а р5е опет има. Главно је да је ваздух око усева увек свеж и чист. Било је и то питање: да ли се можеопет посејати од р§е нападнуто житно зрно?