Glas naroda

243

За што то бива ? За го што је кожа човекова пуна ситних рупица, које се могу запушити калом. А на што су те рупице? Ево на што. Кроз њих удише кожа ваздух и спроводи га у тело, да њиме чисти крв, а кад је у води, она је усише кроз те рупице и разбистрава крв. За то нисмо никад жедни док смо у води. Еле у малене деце још су одвеб слабапрса, па не могу плућа да удишу онолико ваздуха, колико је потребно за чишЕење крви. Томе ваља помоБи: дете се купа сваки дан и одева у лако рубље. Тако се кожа чисти и потстиче, да помаже дисању док не ојачају плућа (бела џигерица.) А да ли се то збуде за оно неколико месеци док се дете купа? Никако! Па за што се не настави то куПање и онда,каддете поодрасти? Ту баш лежи кривица наших родитеља; ту лежи узрок за шго је наше тело слабуњаво, за што је наш живот краБи, наго што би по природи, требао да буде. Јер кад је кожа помагалица дисању она је то чнтава живота, и онда наравно треба је држати чисто за цеда живота. Погледајмо поједине људе, па и читаве народе, који перу и купају своје тело, па Еемо видети да је њихово здрављеенажније њихов живот дужи. Чишћење коже обавља се најбоље млаком водом и сапуном, јер кожа је масна па ваља тај масникао да се раствори да би се кожа потпуно очистила.Не велим да је треба чистити сваки дан, ако не живимо у прашини што је лети на улицама и унекимрадионицама; али недељно један пут, морасвакочистити своју кожу, ако хоће да остане здрав. Овај посао треба обавитн у вече, кад полазимо спавати, да може за тим кожа у тонлоти да се испарава. Друго је што, прати или умивати кожу. То се обавља свакидан хладном водом, Јер тиме хоћемо да дамо кожи потребну свежину, и да је расхладимо и научимо ни хладноћу, да неби лако назебла у хладном ваздуху. Умивати тела ваља из јутра кад устанемо из постеље, али при том ваља пазити, дасе тело најпре разхлади у ваздуху, јер нагли прелаз из топлога у хладно шкоди здрављу.Особито ваљачесто прати ноге хладном водом, да се науче на хладноћу јер назеби најчешће долазе с ногу. Није ми од потребе да ређам, какве големе користи за здравље долазе од чишћења и умивања коже: кека свако проба, па ће се за мало сам уверити. Нарочито треба да сетога придржавају они, који кмају слаба прса. Опет је са свим што друго, купатисе у води,јер као што рекох, онда улази један део воде крозкожу у крв. Без штете за своје здравље, може сесамо човек купати у млакој води; топлу и хладну воду за купање не треба нико да употреби, а да се најпре не пропита код лекара. Али на жадост, то све чинимо тек онда кад смо се оштетили у парној илиџи или у хладној репи. Илиџе су за људе не потпуна здра-

вља; не велим за то за болесне, јер измећу не потпуног здравља и болести велики је корак. Колико је телесна нечистота шкодљива здрављу, још више му шкоди душевна. Ту долазе разне страсти а поглавито грижа савести. Свако зна из искуства да нам се стомах поквари, кад се разједимо, и кад би се и за таквог једа одмах најели, могли би повратити сву храну. Тако утичу мање више и друге страсти на тело, и кад оне зачну подгризати здравље, онда да како, неће нам помоћи телесна чистота. Човек коме је стало да се одржи здрав и да продужи свој живот, мора избегавати сваку страст; ја велим: мора, за то, што може јер му је слободна воља у власти. Баш за то,шточовекможе дахоће лако је сваком чувати се од страсти и дневне узрујаности. Истина је, да је најбоље из детињства веџбатн се у томе, али наше домаће васпитање, жали боже, није према томе удешено: добро је, ако сејош не подхрањују страсти у детињству. Најљућа је гуја за здравље грижа савести: она долази из уверења, да смо учинили казво дело, које шкоди нашем сачовеку, или друштвеном реду. Ми видимо такве нечисте духове узатворима и болницама како се бледи и измучени преврћу по сву драгу ноћ а не могу ока да склопе. Можели такав човек остати здрав;можели живитидуго? За целоне, јер тој болетици нема лека. Њу може човек отклонити, ади никад је не може излечити. Њезино јепредупредно сретство по свепросто: не чинидругоме што не би желео да ти други учиниЈДобро бибило да ова изрека што јесе училанаиамет у школи, буде нам основа васпитању наше деце, те нам неће лако душевно нечистота потирати здравље. Др. М. Ј.

ИЗ НАРОДОПИСА. Чиме се који народ бави. (Наставак.) Скупљење плодова по себи је већ нека забава, нека радња. Говече што пасе, кит, што отвори чељусти, па хиљаде рибица у њих похвата, лисица, курјак и лав, што тумарају кроз пустињу зарад грабежи, ласта, која у лету ждере, све те животиње раде обављају неку радњу, ако та радња и јесте тек слаби почетак праве радње ако она и јесте вигае уживање него ли радња. Најлепши су пример челе. Оне скунљају мед, нокусају га, насите се, а у стомаку се делови разлуте Један део потроши се за одржање живота пчелина, а остало им изађе на зној и од тога се начине љуске около тела. Из тих љусака праве оне Ее.тијице, у којима живе, легу се и мед носе. Кад сироти људи своју децу у шуму пошљу, да јагоде беру, или богаташи своју у башту да треша-