Glas naroda

244

ња или шљива наберу, то је уживање ади и веЕ нека радња. Тако исто кад лав улови жираву, па кадајој кости поломи, када кожу савладаног слона раздере, то је већ поред уживања и нека радња. Но сва та радња више је уживање него липраво занимање, прави рад. Тек кад Адам и Ева из раја изироше, поче људски род правом радњом бавити се. И последњи рај на земљи, острво Тахити престало је бити рајем, откако Французи њиме овладаху. Нестаде рајске тишине и уживања, јер бујна природа тахићанска не задовољава сада ни победиоце ни побеђене. И уро^еници научише се новим потребама. Радна снага развија се код разних народа разно. Она зависи од спољних утицаја и местних прилика: од поднебља, земљишта, биљаЕа, животиња, подземног блага, времена, гора, извора, река; све ово или потпомаже или спречује развитак становника, тако да после хиљаду година неки народи остадошејош неизображени, а неки се на високи ступањ развитка попеше. У топлом појасу у унутарњој Африци живе црњачка племена тако просто, онако исто, као што су њихови прадедови живели. Шуме са својим воћем онаким, какво је од природе, дају црњачкој породици место за насељавање. Оии ништа не доносе јер свашта налазе што год требазу а потребе су им врло малене. Кецеља од лишћа или перја то јецелоодело хладовина дрвета кроз дуго време у години служи као куВа, земља као постеља, а рука као јастук. Они леже и одмарају се много, јер сунчана жега омлитави им удове и пошто требају мало хране, да под својим топдим небом нужну телесну топлоту произведу и по што се мало креЕу те им не треба много јела, да потрошену снагу надокнаде, — то се не морају много бринути око насушног хлеба, јер им издашна рука изобиља тога пружа. Они се не брину много више, шта Ее јести, од тица или од миша који скупља хране за неделу дана, или од кртине и пчела, које чине много припрема за дугу зиму. Тамо нема ни зиме, у место ње пада у двапут многа киша, која отера људе у пеВину или подгушБе лиш5е;ажедно дишће силносе накваси, те ни на ново прене и нових плодова донесе. Дател-падма или урма у ведиком океану тако има обилат пдод, е је неколико дрвета довољно, да породицу кроз целугодину зарани. Она имакада, потпуно израсте, а то је од 30—100 године, до петнаест и до двадесет гроздова, који су шест стопа дуги. Такав грозд има до осамдесет петељака и на свакоЈ петељци до тридесет урама. Ма да много у цвету опадне то ипак буде један грозд петнаест до двадесет Фуната тежак. Зејтин-падма на златном приморју даје црнцу, екоро свашта, што год му треба. Петељке одлишба дају грађу за колебу. од конаца ниже петељака праве се узице и друге свезе, дишВе служи као храна

за овце и козе. од сока прави се вино, и то тако много, да се од дрвета које има шест до осам год. кроз пет недеља сваки дан по једна литра може добити. Из њених орају добија се најпосле — зејтин. Упоредимо сада породицу из умереног појаса јевропског са црнцима у Африци. Ветар и киша у лето, бура и снег у зиму натера их, да праве кров кроз који не може вода пробити и куВу са топлим собама, са шталом, амбаром и подрумом за главу треба на киши шепхир, на бури капа, за ноге у блату и снегу ципеле и чизме, за тело при радњии напут разне хаљине. Храном мора се човек грејатиимишце које се у радњи троше, надокнађивати и крепити; он потребује плодова и меса, и мора обраривати њиву и тимарити марву. Он потребује у дугим зимњим ноБима светлости и мора да сади маслине и да гоји марву, а да то све добије треба му стотину оруђа, зарад којих се опет мора много трудити. Човек је од природе без обране. Ношто дивље ж н_ вотиње на њега наваљују, то мора да прави себи оружје, којим се брани. Он савија грану, те грану, те прави од ње лук; од жиле прави тетиво још мора да правн стреле, да их у отров умаче и да стоји на стражи. Он се упушта у борбу са дивљим звером. Ово га примора да буде лукав, љутит, крвождер дивљак, и да се и у борби с људма истим оружјем, истим начином бори. Сусед тлачи суседа у врвавом рату и као убијену дивлач тако ждере он савладаног неприЈатеља, каотигар пије он крв његову. Снага му се не развија за корисну радњу него за обрану, нов рат и разоравање. Средња Африка имаде становника од кад и Азија а раније него ли средња Јевропа, а облик њених земаља при свем том није се променио. Реке, језера, баре, брда поља и шуме исте су онаке какве беху пре хиљадама година. Ни један од отих силних народа нема историје. Ни један не може ни имати јер историја је успомена на дела, споменике и створове радене руке, уметничка духа. А тога свега нема »код оних царода. 0 оним народима не може се друкчије говорити него о животињама: они се роде, расту и умру или о биљкама на хиљаде оне расту да се покосе или да увену. Како да ове гомиле народа, које овде описасмо именујемо? (НаставиЕе се.)

СА БЕЧЕЕ СВЕТСКЕ ШЛОЖБЕ. (Четврто писмо.) У цењеном дисту „Глас Народа", до селе нечитах још о школама које су овде представљене, ито к&о основне, — мада би се о истима вазда писати могло — но нехатост, оно старо зло српско узрок је томе — или који до седе изложбу поха^аше држаху испод својег достојанства о тим ситницама говорити?! С тога ја ево латих се пера да вам штовани г. уред-