Glas naroda

т Од неког вр ''1 «ев; ваоди се оде г. Маркварт. који зеди да је изаслан од неког другатва. да изпита Фругажу гору, дал се у н>ој наоде руде. Изпитујући нашао је у Јаску бакара а у Кардовди угљена. и обоје је послао на изиитуваве у Беч. Здравствено стање много је боље него пре, колера се по Срему уталожила, па и у еамој Пазови где је 40 глава поморила. ОНА НЕМА КАДВ? (Свршетак) — Шта ти је, злато моје? Што си ми тако брижна и бледа ? — запитао је Ранков отац своју лепу жену. — Та није ништа! Чудно ми је, доста сам играла, ишла бих веБе куБи! Ала је то чудно, када човеку непрестано зује у ушима једне те једне речи — мислила је млада мајка. „Морам ли ија умрети, мати?" —чула је она где пита неки ситан. нежан, дечији глас. Али иде коло наоколо, те је занесе плаховито у свој вртлог. И опет није имала каде, да саслуша тај ситни, тужни гласиЂ; што јој је уз сву галаму свиркр и људи проби : ао до у њено материнско уво. Ове ноБи, док је трајала весела игранка, док се око немирног материнског срца врзла нека кобна тужна слутња, те је то срце од ње презало и трнуло, умрво је мали Ранко! Умрво јо на пречац, из убаха. Еао гром из ведра неба синуо је анВео смрти на његову постељицу, да му одговори наоноњегово питање, кад мати није имала каде да му одговори. Даја је спавала као мртва, мати се вртела на игранци. а мали Ранко мучио се на смртној постељи, јер га је морила ужасна дечија болест, гуштер уврату, што нако грозно напада децу изненада. Нежни пупољак свену у зачетку без брзе помоБи. Зора ]е веБ у велико свитала, и кад се надвирила иа Ранков прозор, а оно Ранкова мајка пала усвојој лепој свиленој хаљини на Ранкову постељу, па се бије у груди, лелече инариче за својнм милим јединчетом. Кога да кори, коме да преговара на самртном одру свога јединца? Зар дадиљи. што је тако тврдо заспала, те }ош с вечера није приметила знак љуте и опаке боље? Та она је мати, па зашт она то није опазила! Она је себе корела, да није пазила на своје дете, да се занела за уживањем, да је заборавили на своје материнске дужности. Са тога прекора поста мајка уви^авна на гробу свога јединца.

бласвлј: „задртга за огпокт народну

„Зар и ја морам умрети, мати?" јечало је непрестано у њезиним ушима. КуБа је занемела, у њојзи се није више чуо весели гласак дечији — била је као нема, као лепо окићено гробље. Али није занемела за навек. Дрођоше неколико годиница, а по тој куБи закликташе опет весела грла чилих синова и вижљавихБерака. БраБа и сестре еве једно другом до увета, испунише место малога Ранка. А мајка је сада доспешна, еада има каде, да одговара на дечија силна питања, да их учи и забавља. Она је сада свесна своје материнске дужности, она знаде колико је одговорна богу и људима, што ју је бог благословио од срца породом, те је постала и опет мати! Нема више у ње, да јој дете ноБу зајсчи, а она да га не чује, материно око бдије над свима, а њезино срце пуно нежне материнске љубави, преза при сваком немирном гласку. „Морам ли и ја умрети, мати?" „Јесте дет^ моје, ти мораде умрети, али ти си умрт.о као што умире сунце, као што гасну звезде. као што свено цвеБе, да се опет лепше роди, затрепти и замирише. Из твога гроба, који сам залила матерњом сузом никло је мајци твојој дрво познања. еа кога познах шта ми је дужност, а на том дрвету је диванплод, материнска љубав, која сада неуморно бдије над твојом браБом и сестрицама." То је био мајчин одговор на Раиков гласак сону страну гроба. („СогпеЦа" 1873.) —XШТА ВЖВА ПО СВЕТУ ? У Бечу је отворен трећи међународни медицински конгрес који Ее претресати ова здравствена питаља: 1. Требали каламити богиље. 2. Како Ее се умалити сифилишчне болести. 3. Треба ди држати карантпне за време кодере. 4. 0 каналазацији вароши. Међу осталима су наконгресу и два сртгска лекара др. М. ЈовановиЕ и др. Владан ђорЈјевиЕ. Бирачи панчевачког среза држали су 19. августа бирачку конференцију у Еанчеву. Бидо је на томе збору шест хиљада гдава. Дредседник је био ватрена старина др. ЦејичиЕ а известитељ Јован ПавловиЕ. Једногдасно су усвојили програм бечкеречки и решидп да бирају посданика за угар. сабор. Уз бурно „живио" буде за кандидата истакнутдр. Миша Полит, који се кандидације тедеграФично примио. Мађарске новине јадикују до зла бога да им је сва нада у крајини јалова; вата их љута грозница кад помисде на ти шест хиљада митиншкнх гдава! У остадом чекајте па поле 1еззек ти1а1ш! Кнез Милан свршио је у нонедеоник 20 августа нрегледиз дожбе у Бечу. Кнез је био при вечбању хусарске каваљериЈе и јахаЕе артиљерије (топџија), што је цар наш њему у почаст приредио; за тим је кнез прегдедао царски арсенал и рудодфову каеарну. У Среду је кнез почаетио ручком команданте група, које су се пред њим веџбале и начеопике завода, које дан пре походио а у четвртак је одпутовао кнез даље нреко Линпа. У Недељу је изишао први број „Граничара" уређује га г. Тоша БекиЕ. —

*. — > редник : Стеван В. Цоновић.

Грпгка вародна залружна гатаипариј* у Новоме Салу 1873.