Glas naroda

ГЛАСНЛР0Д1 ЖТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИБРЕДУ, ПОУКУ I ЗАБАВУ.

народа" излази сваке недеље на табаку. — Цена му јв на гоотну 3 «ор„ ча осам месеци 8 ^ор., на четир мвсвца 1 *ор. аустр. вреди. — Дописи св миљу уЈ>едншптву а нретнлата и огдаси адмиа.-страоији „Гдаса народа" у Нови »;ад. Огдаси натглаЕују св од ретка оваких слова 5 нов. и 30 новчиКа за жиг еваки пут.

БРОЈ 34 У Е0В01Е САДУ, 7 БЕДЕЈБУ 26. АБГУСТ1 ШЗ. ГОДИА III.

ИШСОВАЊЕ ") ЗБМАЈБАЕомасовање земаља — јесте једно позамашно иитање за народ наш по многим крајевима где живи, нарочито у Банату. Еао што је иитање о иберландским земљама у диштрикту „камен претикања, спотицања" — тако је исто и ово комасовање велика запета, за коју запиње тамо наш свет од толико година. Ми смо ради дакле коју о томе проговорити. Има добрих разлога тому, који неБе да се земља комасује; али има још и бољих разлога, који тамо за тим иду. Еад не узмемо на ум на велепоседнике земаља, земље су у наших газда, земљерадника, обично подељене на четворо: према тројноме тежбњу, на три места су њиве оранице, а на четвртоме остављају ливаде. А гледамо-ли колко је у кога земље, то ћемо црво наиБи на Фртаљџије, па мање на полутинаше и тек напослетку на сесијунаше. Сеси.ја се узима обично у тријест и два ланца; и подељена је по ономе, што напред рекосмо, све по осам данаца на свакоме месту, Фртдљ дакле земље по два ланца на четлри места; а Фртаљџија је, кажемо, највише. Еоји нису за то да се земље комасују, они се томе одупиру овим разлозима. Земље у једном хатару нису све једнаке ни по богу, а ни по обрађивању, те овако распарчетано сваком је дошао по који комад добре, други средње па онда лоше и најлоше; једно сдругим изравна се на послетку па ратар наш може ипак да сетавори, а могућнији, богме, и да се при1Ично помогне. Вуде-ли се земља комасовала, онда Ве господа, као господа, побирати за себе најбоље земље па тек што иза њих остане, пашће у деомањимгаздама и сиромасима. Још већма се одупиру тиме, што се боје од непогода времена, нарочито крупе(града) изливања вбда, и других тим подобних неподоба сти1ијских. Наиђе-ли облак, веле, потућиће усеве једном, двојици, десеторици, све до трунка, остали ће проћи * Реч ова: комасован>е, узета је из затинсвог језика и значи: збијање. прииупљање у гомилу. Коиасоване земље зову у вас одајаиа (у БаватуЈ, салашина (у Бачкој).

без штете;је-ли који крај подводан, или украј реке за иоле кишовитих година они поетрадају, чије су земље онуда, а други не, и т. д. Са свим другачијнм разлозима побијају ове, који за тим иду да се земље комасују. Газдоватиможечовек — кажу ови — само онда, кад му је све при руци и и на мети. Рачунати ваља — додају ко том— и с временом; ко у времену заштеди, тај много ваштеди. По томе, кад јеукојег газде, било и најмање. сва земља у целини, у једноме котаду — онда само може у свему напредовати. И по нашим мислима, колико смо и сами о томе овсје мисли пребирали, надазимо, да ови други ииају право. Гледаћемо дакле то да и ми по могућству поткрепимо и побоље образложимо. УзеВемо те мисли наше редом једну за другом. Док је наш народ у ови крајевн био у бољем етању. или, штбно реч: у јачем газдашагу, а што је узто главно: не измешан са толико иноверице и ту$инштине — да богме, да није много до тога стојало: јесу-л земље у целоме или на више распарчетаие. А при томе ваља добро на ум узети, да је наш народ живиоу заједницама, у задругама, као штоје још до некле у дојзкошњој граници. Што је која кућа и својта имала земље, то је било чаЈедничко; сва Фамилија беше на једноме хлебу, те и на заједноме раду. Еако је пак ратарство било т нас главна струка привреде, мало која кућа у Срба да ниЈе имала бар по једну сесију земље, а нијевелика рзткост била у многесрпске куће и по три. четири сезије земље; ко није имао ни педи земље. држали су га ни поца-шта. Прилике се са свим изменииге за ово дваест, триест година. Наш народ, како која година, све веВиа се дели — и данас ћеш наћи тма божја куВа. уираво кућица. и толико сиромашних ратара, којима су очеви, ал зацело дедови газде били; који се родише у газдачким, имућнии кућама. Ретко је данас наБв и два брата да заједно живе на једноме огњишту, на једноме хлебу и раду; чим се ижене, таки се и подвле. мало за тим, а они се позадужују, па испродају евак свој део земље — аа земљом брзо оде в сућипа.