Glas naroda

ГЛАС НАРОДА. ЛСТ ЗА НАРОДН СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОШ И ЗАБАБУ.

„Гаас народа" излази сваке нецеље на табаку. — Цена му је на гоипгу 3 «ор., на осам месецл 2 Фор., на четир месеца 1 »ор. аустр. вредн. — Дониси се пшљу уреддшштву а иретплата и огласи администрацнји „Гласа народа" у Нови Сад. Огласи наплаћу.ју се од ретка оваких сдова 5 нов. и 30 нокчића за жиг сваки пут.

БРОЈ 38. У НОВОМЕ САДУ ; У НЕДЕЉУ 23. СЕПТЕМБРА 1813. ГОДИНА III.

НЕК СЕ ЗНА! За вреже посдедњих месеци нагомллало се пастотиие Фор.вересије у претплатниЕа „Гл. Народа" те је скоро узроком да се питамо, да ли може лист, коме су немаром и неатњом његових претплатника жиле животапотсечепе тако и даље излазити? Дасваки дужник наш помисли,ако не на благо наше књижевности, оно на свој образ и поштење, па дапошље штоједужан. нами би било на мах поможено. Уздајуђи се зар последњи пут у пријатеље овога листа, апелујемо ево последњи и опет велимо последњи пут на своје дужнпке, да за 14 дана подмире што дугују. Еад протече тај рок штампаћемо у листуимена ж презимена заосталих дужнпка, који под видом претплатника посташе бесавесни гробари овоме листу. Коме са јавног ругла остане јоши онда образ као ||(ш> Т ога Немо тражити судом. Уредн. „Гл. Народа."

ШТА Х01Е СРБИ ЗАНАТЛШЕ. I. Шта хоће Срби занатлије — запиткује се свет наш, откако ее у српству приказује красна нова прилика, кретање и удруживање занатлијско. И доиста,ово питање како коју годину, световећма, у добри час, отима маха, и све даље и даље пшри се, жељно чекајуби на делу одговора. Равнајући тој појави стазу да додела дође, ради смо.и о томе коју рећи, како би то, меЈу најважнијима велико питање народа нашега, по могуБству што боље осветлили и разјаснили. Три је тому године и четврта настала, како се у српскоме занатлијству, у томе претежноме реду народа нашег појави сретна мнсао за удруживањем и ме§усобнимпомагањем. 0 духови 1870 год. састаше се

први пут Срби занатлије на својој скупштини у Вовоме Саду. Кад се по остали крајеви ове наше отаџбине истом где-где, местимице по веБим местима стало тек поговарати како би се могло стати на пут навали радиносној, што из ту^ине наваљује и мах преотима у земљама овим — кад се, велим, тек о том поговарало, Срби занатлије веБ се састадоше на састанку и основаше»задругуСрба занатлија; и Срби дакле,као што ни у другим приликама нису последњи и у овој први изаЈјоше на поприште за напредак. Алпре него што дођемо на горње питање, ваља нам најпре две три рећи о тој задрузи. Почетак томе удруживању бејаше, да не мож бољи бити, и, што је у нас иначе сасма ретко, Срби занатлије не осташе само на почињању; за поменуте три године разграна се речена задруга им — и данас мало је које повеће место српско, а да се уњему није склопило било одељење те задруге. Као оно »реџдељски пионири" у Инглеској, тако иСрби занатлије у тој својо) скромној задрузи, десетподесет новчића месечно, па прикупише лепу крајцару, оснивајући фонд себи за ме^усобно помагање. И доиста, почеше они не само да се ме^усобно потпомажу, већ се дадоше и на већа дела: на потпомагање сиромашких занатлијскихученика(шегрта);прегошеда у појединим местима подигну, по угледу на веће од себе народе, школе занатлијске; наумишеод год до год да приређују омање изложбе свога рада, работе руку својих задруга — једном речи хтедоше сами да уведу ред меЈју собом, осим застарелих неприлика цеховских те да се прикажу међу собом и пред светом, како се пристоји једном реду (сталежу) радничком.... Срби занатлије састајаху се од оно доба триред на евојој задружној скупштини — и милина је било погледати, како та честита дружина напредује. Устав свој, што израдише на првој својој екупштини, оправише земаљској влади на знање и одобрење; влада захте по томе неке измене тим правилима — задруга се састаде и прими их све до једне, па на ново посла ради одобрења. У свести својој са свим мирни,