Glas naroda

367

није се јога т>ани вински мирис и укус развио, па с тога и није за бутеље. »Ако човек још није сигураи, да је вино за бутеље дозрело, биБе увек иробитачно. да се најпре нееолико бутеља за опит таковим вином напуне и на умереном топлом месту дуже времена оставе па ако и муЕкајуЕи бутеље, у нутри чисто остане, то је знак, да је ва бутеље зрело. »Пошто јс вино у бутеље преточено и добро зачепљено, неће више ваздух, относно кисеоник, крозстакло улазити моћи, као што је могао кроз шупљике дрвених дуга у буре пробиЈати, дакле су устаклету све промене вина препречене. Да се бутеље савршено затворе, ваља одабрати добре запушаче, а гркљан треба још смолом ил печатним воском облити. „Бутеље, које се на далеко шаљу, треба преко запушача и воска још и скапицама од коситра(цинка) заоденути. јер се ове неће тако лако од стакла одљуснути као смола и восак. „Вано Ее се престати мењати тек неколико времена доцније пошто је већ у бутеље преточеиоизачепљено, јер с њим доре ипак нешто ваздуха у стакло, пак се измеру чепа и вина нешто ваздуха у стакло слегло. Тек пошто је вино кисеоник упило, престане се мењати, те му укус и мирис остане на миру. Пастер је доказао, да у вину никад нема проста кисеоника, пас ии у оном иростору што је измеру чепа и вина; у бутељи нема никако кисеоника, јер га вино сасвим упије. Ад је ипак Оез сумње, да је вино, поште је већ неколико времена т стаклу лежало, мприсом и укусом Финије поотало. Ове промене вина, на боље неможемо још за сада довољно Је да растумачимо. Сва Је прилика, да се мирис вииа онда у целом иојави, кад све кемичне промене уњему престану, У мешаном вину покаже се иодпунмимирис тек онда, пошто је дуже времена лежало. П старијк ликери увек су бољи од нови исте вш^те. (»Господ. Лист.")

ТРГОВМНА И ОБРТНОСТ. (Шипуш и друг.) Сисак 11. (23.) новембра 1873. Шенице је неколико иартија из потисј а дошло. Еупаца вруЕи неиа. питање на исту развити Не се по свој прилици мало по мало. Та нотиска роба држи се до каквоћи по 7 Фор. 50 до 8 ®ор, на 86 Фунти. Кувгуруз стари — у чврстом мнењу, држи се по 4 Фор. о н. на 86 Фун., а нсве разпачана је једна приспела партијица нрве врсте по 4 Фор. на 86 Фун. Јечма је нешто надошло, представља ако не баш тежку а оно лепу робу. и држи се по каквоЕи по 3.60—4 Фр. на 70 фунти. Зоб је свеједнако у врло угоднои мнењу и цене ради недостатних привоза нагло у вис иду. Боље се врсте држе по 3.80—85 а слабија босанскароба по 3.50—55. Далње скакање цена врло је могуЕе. Воде су још најбоље. бродиве време мутно. Пешта 11. нов. — У почетку данашње житне радње, била је тражња слаба, касније се мало веЕма развила воља купац

и напослетку су се плаЕале јучерање цене. Прометуто је 25.000 мер. Ш е н и ц е потис. 400 мер. 84% Фун. 7 Фор. 92 % нов. 200 мера 84«. 7 ф . 70 н. 600 мер. 84«. 7 Фор. 77% пов. 80О мер. 84«. 7 Фор. 75 н. 200 мер. 8465. 7 Фор. 80 н. 800 мер. 83 V, фун* 7 Фор. 70 нов. 400 мер. 83%65. 7 Фор. 67% нов. 400 мер. 83%«. 7 ф . 72 н. 600 мер. 83%«. 7 Фор. 75 н. 400 мер. 82% Фун 7 Фор. 65 н. 800 мер. 81«. 7 ф . 30 нов. — банатска1о00 мер. 84«7®ор. 65 н. — Столнобеоградске 2200 мер- 83 Фун. 7 Фор. 80 н. све на три месеца и по цол-центи. Раж не тражи се. Еукуруз сталан. Зоб не промењива. Јечам добар тражи се.

1М1ШМБ. 0 Ч Е В И. СЈ1ИКА ИЗ НАРОДНОГ ЖИВОТА. написао Јосим Суботић. I. (Наставак.) ћир Мишка је имао само једно дете, девојче једно, од својих осамнајст година. Жена му је давно умрла и тако је Марта — јер читалац БевеЕсигурно знати. да је ово та женска особа, ради које се ћир Мишка тако узбунио — заступала у кућиместо домаћице. Све је она сама еиротица свршивати морала. ну то јој ама ни најмање није шкодило, а коме је одмојих читалаца познато, каки су то сведневни послови у сељанској куВи и колико их имаде, тај ће се за цело зачудити морати. како је могуће да их једна женска ^уша савлада. Ал и јесте било вредно то девојче. Још пре зоре она ти је већ устала па ради као црв, а ћир Мишка „као паметан човек", па још као писмен и по томе господин човек, долази само на готово те ужива у пуној мери. — Ко је видео Марту а уједно и упознао њезину вредноћу, тај се неће чудити, шго ју је сваки поштен човек у селу хвалио и уздизао ју до неба. А то је ћир Мишки особито годило, он се с тога поносио њоме свагда и у свакој прилици. Шта су биле остале сеоске девојке наспрам његове Марте? Ништа. — Оваје зрикава, она опет наглува, она тамо лења, четвртој $али четврта даска у глави, а његова Марта, ех тато ти је девојка, којој ни сам мајстор Роша неможе да нађе пара. А кад он то не може онда је свака критика излишна. Ту престаје свако ирепирање. Само само — и ту се ћир Мишкадуго чудио и дуго је лупао главу о тој змгонетцч, како то, да он тако разборит човек, тако паметан — а ћи, баш није така као ои. У многој ирилици није баш могао ш аом да се сложи. Он каже овако, она пак мисли, да тако неВе бити добро, он не попушта, јер другачије не може бити, није могуЕе — а бога ми, и сам мораде више пута признати да је било онако, као што она каже; само што би он у такој прилици рекао. „ха, ето виш