Glas naroda

Из овога искава упашЕе читаоцу у очи, да 300 Фунти житне сламе рани толико колико 100 Фун. сена — из овога сљедује, да се марва може одржати и сламом, само јој треба давати трипут толико колико сена па Бе се исто тако наранити. Да се боље разумемо морамо приметкти, да је истина да у оних 300 $ун. житне сламе има исто толико снаге колико у 100 Фун. сена, али да је та снага тако подељена да бураг у говечета неможе да прими и да свари отуда толико, колико би требало да употреби на своју рану. Ако на пример днчвни оброк у једнога великог вола износи у вредности сена 20 Фунти, онда би он морао тај оброк да извада из 60 Фунти житне сламе, али толико нит може да му прими ни да свари бураг, нити Бебити вољанда поједетолико сламе, него Бе мрцкељати тек да зајазк своју глад и наситити се неБе, особито радеБа марва никад ни довека. Ако хоЕемо дакле да замењујемо или надокнарујемо сено, онда бирајмо пажљиво мање житке врсте пиЕе, и то у мањој мери и боље од вигае врста, а пазимодаутој мешавини имаувек такеврсте којада је много меса. Таке су врсте прекрупа, мекиње и репичне погаче. Ево нам опет примера: Имамо једног вола 8 центи тешког, дневни му је оброк 24 вредности сена, то Еемо му свакидашњу пиБу овако саставити: 4 Фунте добра сена чини = 4 Фунт. вред. сена 8 „ јечмвне сламе » = 4 „ „ „ 40 „ репе „ = 12 * „ „ 2 „ репич. пог аче ,, = 4 „ „ „ Свега 24 Фунт. вред. сена За добру рану марве и со је важна ствар, за то Бемо ево овде да забележимо колико које марвинче треба соли годишње: коњи требају годишње 5—8 Фунти соли волови „ „ 12—20 „ „ овци » „ 1 ј /2—2 „ „ те тако се коњма даје недељно по I—2 пут по 3—5 лоти, рогатој марви са пиЕом сваки дан по 12 лота, овцама опет недељно 1—17 в лот а свињама недељно по 1 лот. НеБемо да моримо и сувише свога милог читаоца с даљим разлагањем, то што рекосмо довољно је. Без добре ране нема добремарве абез добре марвенема добра ђубрета, то треба сваки газда да упамти као свето. А сад пре него што Бемо се, доаги газдо мој, да растанемо, евоЕу ти твога добра ради да напишемовде РАТАРЕВИХ ДЕСЕТ ЗАИОВЕСТИ. 1. заповест. Производи много и добре пиБе, да можеш да држиш многу марвуидамо'шту многумарву добро да раниш. 2. заповест. Еад сејеш пиЕу, ма коју врсту, не штеди семена ни Јубрета ако желиш да ти се наплати и труд и

трошак. Еоље нек ти је усев и сувише чест него редак, боље Бубри и сувише него мршаво. 3. заповест. Ори у своје време вредно и као што ваља. 4. заповест. Усевај само толико земље житом, колико можеш да држиш непрестано у добром стању и колико можеш добро да радиш. 5 заповест. Семе нека ти је однајленшегаинајзрелијегажита. 6. заповест. Не сеј исту врсту жита једну за другом. 7. заповест. Држи само толико марве колико можеш добро да раниш. 8. заповест. Старај се за 9убре. 9. заповест. Недај ни педља земље да ти стоји без хасне, не продангуби ни један једини дан. 10. заповест. Буди у свему штедљив.

А сад пре него што Еемо се опростити још тн једном кажем:буди добар газдане само себе исвојих ради, него и ради свога народа и своје домовине и памтиову златну реч: Ео сам себи помаже томе зацело и Бог помаже! С. В. П. (По Кенешеју)

ТРГОВИНА И ОБРТДОСТ. ПЕШТА 8. декем. — Понуде данас не беше, чега ради се цене у рани нешто учврстнше. Бележено ннје ништа. Узанц-шенида за пролеИе по 8 Фор. 5. нов. до 8 ф . 10 нов. Зоб за пролеИе по 2 ф . 2а нов. до 2 ф . 27 нов. Еукуруз замај-јупи 4 ф. 97'/ 2 нов. до б. Фор. Јечма је продато приватно и то за продеће 65000 мерова вдашког и турског по 3 ф. 62 Ч г нов.

1ФМЖШЕ. 0 Ч Е В И. СЛИКА ИЗ НАРОДНОГ ЖИВОТА. наппсао Јосим Суботпћ. VI. Једног вечера, седео ј.е Еир Мишка за столом и премеЕао ваљда по сто пути по старом календару, а Марта је седела на кревету. Лице јој беше обливено сузлма. — Још два дана Марта, рече ћир Мишка остављајуЕи календар, и ти си госпоја учитељка. А ниленце моје! Еако ми се чини баш ниси одвећ незадовољна, а? Хе, хе, — та није, та није то мала ствар бити учитељка! Лудицо мала — а сеЕаш ли се кад симв молила да одустанем од тога, а?