Glas naroda

цврчаше пастрма, коју војвода брижљиво поливашес уљем (зејтином) — Док се вечера кувала ми смонуз реку шеталм а из пушака у нишан гађали, још ни сунце село није, ал домаћин нам јави да је све готово. — Хајдмо даклем на дјело рече стари прото, и тек неколико корачаја бија смо већ за намештеном трпезом. На зеленој трави прострто беше за вечеру; свуда унаколо беху чиста ћебета на којима седисмо. Пре донесене вечере узе стари прото стакло сракијом и наздрави прво господару од прилике овим речима: „Ко би мого пре десет петнајст година и помислити да 1е по црногорској земљи одјекивати школско звонце, онда још кад непрестано четовасмо игонисмо Турке; које мого браћо и помислити да ћеду наши синови икад пре пушке књигу загрлити; то ваистину нико ни номишљао шце. Па ево шта дочекасмо, дочекасмо и исаит наше миле 9еце, наши потомака. Мени су одиста сузе потекле, слушајући ји, како лијепо одговараху из ришћанске науае.како ли и из други предмети. На свему том имамо благодарити Богу и свијетлом господару књазу Николи I. који неуморно за тим иде, да свој сиромашан али вјерлн народ изобрази и усрећи. Бог му дао дуг живот и здравље, а у срећи повео нас за брда она на бојно поље, те да и моје старе кости оставим тамо гдје се некад вила српога застава, гдје се орила сраска пјесма, гдје становаху наши дички Њеманнћи. „Ово изговоривши рече: „Хоће ако Бог да, и и затим још једном: „у здравље иап1а господара и дачне куће Нетровића," н поаи ракију. Наздравица ова би одаоздрављена са дуготрајним ба цањем из пушака. Пошто се с ракијом обредило доне се ханџија рибњу чорбу с рибом, а затим печену рибу и цело печено јагње, којим учитењ мораде одрез&ти главу. По вечери дороше још гостију, весе-1 ље се започе наздравицама и бацању изпушака неби сад краја. — Сад се мало утишало и домаИин оол^ви мене са речма. „Е бога ти госаодине,е и «од вас у војводини има јунака? Ја чух прс -за нека.а Милетаћа и веле да је то соко од сокола, нода има илањеваћа која га гоне. Е изроди пас им се меса н&јуо. — Па чујем да су га у један град затворили зато штојебранио српско право. Кад му ја хаза ко су ти што га гоне, и због чега га затворише, узеде војзода чашу вина и са највећим одушевлењем наздрави Милетићу, с овим речма „да бог да се хиљадили таки дични соколови у српском народу, тешат до$е време да Срби опет буду они господари, који су пре били, а знали би одиста божа ти је вјера враћати зајам". — Ова је наздравица такође процрађена са живиои дуготрајним бацањем из пушака. Ето тако проведох ја у друштву дични брдарски јунака до после поноћи; и пошто се остали рази$оше, останем ја са војводом, протом, учитељем овде на конаку, одакде ћу сутра у манастир Ждребаник.

ПОБУДЕ за удруживање земљоделаца. (Свршетак.) Даљна побуда за заједначко обра^авање удружене земље била ба и та оаолност, што видимо како су чести случајевн гди старатељи или тутори осиротеле деце једу и трате имовину те сирочади. Кад би земља или новац био уложеи у такову заједницу, кеби могле те изјелице дечији иметак профућкати. Њихова би земља билл увек обра|>ена као да им Је и отац жив, њихова главница би радила и аове &авала се, а она би се у школа учила и за свој позив приправљала. Исто тако неби остала земља необрађена ни у оном случају на примерболешћу илидругим чам био запречен своју земљу обрадити у своЈе време. Веома силна побуда за удруживање је на даље и та околност, што се опажа како се сваким даном умножавају узјроци, који могу рашарити гранаце народне несреПе. Нарочито Је од преке нужде да се откдоне узроциФизичкогиморалаогпадањанарода овамо спада у првом реду материЈална невоља ила сиротиња, која је аако свуда по широком свету тако и код нас наЈглавнији узрок свакоме злу. РазбОЈНиштза, убиства крара, аијанство, проституциЈа или женска развратност, глад, оолештине, глупост, ропство: све су то деца сиромаштине, све то долази највећим делом од немогуПнусти подмирења најпречихпотреба, одкојих живот зависи. Један Француски свећеник по имену Милоа бивши придвории капелан покојног расцара Наполеона, говорећ Једном о моралу овако се изразио: „Душа у гладном човеку у врло Је р$авом положаЈу. Узмите вели, најдаровитиЈег, наЈразумнијег и најпоштенијег човека оставите га један дан без леба — сутра ће постати жнвшом, прекосутра ће побеснити и постаће неукротљивом звери." На дрјгом месту говорећ исти писац о гладакао последици сиромаштине вели, да је материјадн&беда повод и гра^анском рату. Ту наводи речи једног од разумних раденика из оне масе што се подиже против капиталиста, кога је једном ирилаком слушао говорити: ,Нами није баш нужно — говори раденик — склапати завере против капиталиста, добићемо их и без тога лако — издаће нам их њихова раскош, и то по све једноставно: Раскош доносибеду и сиротвњу глад; а глад бесноћу; па кад само једна четвртина Француске побесни лако ће да раскрсти са остале три четвртине." Ето од коликога је уплива материјадно злостање на дух човека. И са тога криво је мнење оних, који мисле да се моралност у народу црквом и школом постиже. То су само помоћна средства али најглавнаје је могућност подмирења оних захт вва, који човеку живот условљавају.