Glas naroda

415

Да је томе тако, доказа радн можемо навести овде бројеве, који показују убиства у разним земљама и градовима, што су тачним хватањем рачуна изна^ена. У Еигл. долази једно убиство на 178.000 раз. злочина » Холанд. п ђ » ч 163,000 „ » „ Пруској н „ „ „ 100.000 „ „ „ Аустрији „ „ „ „ 56.000 „ „ „ Шаанији „ „ „ „ 41.000 „ „ „ Напуљу » „ „ „ 2./50 „ „ „ Риму „ „ „ „ 750 „ „ Елем највише у Италији и самом Риму,као уотаници св. оца, у место да им је, што но реч, и семе се затрло виднмо ево да најчешБе долазе. Исто је таво и са женском развратности. По статистичком исказивању долази уЛондонуна стотину у законитом браку ро^ене деце 4 незаконите или ванбрачне; у Лаписци 20; у Паризу 48; у Монакову 90; у Бечу 118 а у Риму 243, дакле скоро два и по пута онолико колико у браку рођене. А у томе се верно огледа женска моралност у Риму и уједно уплив цркве на одржање морала. Кад би школа и црква била најмоћнија средства за одржање морала, онда би требало да се у Риму незна ни да гди постоји неморалност; а гле чуда тамо влада грра неморалност; него и$е у свету покрај свију оних сјајних храмова и оних четаодпроповедника морала! А да је сиромаштина узрок и физичком падању народа, доказује и то штатистика. Тако је изнашао Еаспер да од 1000 у исто доба рођене децедоживи: 5-ту г. од добро стојеђих род. 843 а од сир. род. 655 10 „ „ „ „ 938 „ „ „ „ 598 20 „ „ „ „ 866 „ „ „ » 566 30 „ „ „ „ /96 „ „ „ „ 486 40 „ „ „ „ 695 „ „ „ „ 396 50 „ „ „ „ 5о/ » „ „ „ 283 60 „ „ „ „ 398 . „ „ „172 70 „ „ „ „ 235 „ „ 99 99 65 80 „„ „ „ 5 / „ „ „ „ 9 Овде опажамо заиста грдне разлнке. Овоме физичком н моралном пропадању неможе се другчнје сгати на пут но подизањам народњег материјалног стања а то је и опет могуВе само тако, ако се пове&а производња и ако производиоцу припане плод његовога труда, што данас код најве&е већине није случај. Јер тек што земљоделац пожање своје плодиае већ их мора по што по то да прода, те да намири дугове и камате што је пролетос узајмио да себе и породицу лебом до нове ране зарани и тако нису ретки сдучајеви гди он мора већ за јесењу сетву семе да купује. Но разуме се да не по ону цену, по коју је пре мало времена можда исгометрговцу продао. Ко има дакле корист од сељакова зноја? — Сељак заиста најмање.

Мали иоседници као што су веБом страном наши сељаци шта су друго до пљачка крштених и некрштених чивута, којима морају кодкућесвоје плодине да продају или од дуга дају, и то по ону цену коју им ови понуде? Они све што купују узимају наравски на мало те тако падају у грабљиве канџе бездушних кајишара, који ие само да им ствар прецењују него их у случају ако на вересију купују што на|чешће и бива — и на безбожне камате обвежу. Да су ове околности право убиство за наш сељачки овег ^исдим да ми није требо доказивати, а да заиста постоје за то имамо жалибоже сваким даном доказа свагди и колико нам драго. Заједничкам радом на здружен^ј земљи отклониео би се и ово зло од народа. Продаје би ишле на велики кван1-ум исто тако и куповина. Тако би се извукла беидушним кајишарима сикера из меда и земљоделац би сам уживо нлод свога труда и зноја. Напослетку веома силиа побуда за удруживање аемљоделаца је и то, што би се тиме ширење просвете знаменито подунрло. Деца која данас морају да с родитељима заједно зара ^УЈу „хљеб насушчни" мохиком у руци, или да уз марву на паши губенајскупље време свога живота гда се свакоме иеделу приучавају — могла би полазити школу барем до петиајсте годиае свога живога, јер би со ручии рад Оарем за половицу смањио. У томе случају имало би свога правог места данашње присиљавање родагеља &а шиљење деце ј шко ,ју. Па и женскиње би се ослободиле овим иачииом тешккх пољских радова те би им преостало више времона за душевно развијање и приправљање за свој позив. Ш свега овога што досада Ниведосмо мсже се увидити ово двоЈе: Прво, да засебии рад и раскомадани посед не доноск ништа друго до Физичку и моралну беду; другс, да зиједнлчки рад на удруженој земљи за јамчава свакоме поједииоме заједничару материјалну независност ила материјално благостање и да испуњава све оне увете, од којих прави напредак зависи. По томе — да се вратимо на оно нитање које смо у почетку истакли — удруживање даклене само да је нужно него је управо главни увет народног благостања; јер тиме не само да би се откдониле све оно беде и невоље, које данас народ тару, него би се уједно прокрчио и нут к просвети и сдободи и сретнијем животу у опће. (Но Леклеру) Павле БаришиЂ. ——■ —■■ ТРГОВИНА 1 ОБРТНОСТ. СИСАК 16. (28) дедембра (Шипуш и друг) Шеница је усљед божиЕних празника још у слабије мвеве пала, те је промет пропше недеље тако слаб био, да га ни споменути не треба. Томе напротив ее цепе одржавају, јер су залихе незнатне и држи се :