Glas naroda

(г ВРОЈ 6.

У НОВОМБ САДУ, 10. ФЕБРУАРА 1874.

ГОДИНА IV.

Излази сваке недеље ТП 1Г 1 П ТТ I Т1 П ТГ I *^ ена Ј е ЛИСТ У : на читавом табаку. I [I Ц I [I /1 |_Ј 11 || /■ иа Г °Д ИН У 3 Фор. Дописи шиљу се уред- I II Н I П Н I I I II П на осал месе Ч и • • 2 ништву , а претжлата и I | |Ј || |Ј јј | Ј| ^ на четир месеца . 1 „ огласи А. ПајевићууН. Сад. | | за Србију годишње 4 „ ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

ЗА ОГЛАСЕ ШГАТ.А ОЕ 5 НОВЧ. ОД СВАКЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ. ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ, КОЈИ ШТО ЧЕШБЕ ИЛИ У 1НТО ВЕНЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

Зора је српском народу са"Немањом забелила, кад је раскомадано, кад је раздробљено Србство ујединио, сунце иросвете је грануло Србињству са НемањиЕем Савом, сунце славе сијнуло је Србињству са Немањићем Душаном. Још док бесмо под свошм жупанима, у суседсгву царевине византинске (грчке), велика је неелога владала меЈју појединим жупанима — па и народ се гложио. Ни два жупана ниси могао тада наПи. да се лепо живе, па нек су и рођена браћа била и онетје завада и омраза, да па и трвење међу њима владало. То све није народ добру водило. Снагу је своју могао на боље цели употребити, а не затирати је крвењем међу собом. Осим што је народ са неслоге своје страдао, патио, губио је и златну слободу своју. Грци, тадајош доста снажни суседи нашим прадедовима, завладали би сад овим, сад оним крајем лепе наше домовине, ико је највише патио са гложења својих господара, патио је, к'о и обично што је, патио је народ. Дизао је по неки пут народ на оружје по гдекоји честити син свог народа, да стресу ланце ропства, да стресу туђе господство. Н народ је устајао. Више пута му је и срећа прискакала у помоћ и он се ослободио, ал' за мало: јер стара боља славенских, а особито, српског народа, новраћала би се и опет. Неслога и опет неслога међу племенима српским. У то доба кад се Срби гложише, кад се Срби крвише међу собом,.родио се

Н Е М А Њ А. „Пуца зора, биће дана." Стеван Немања. Као правог сина свог народа болело га је, што му је народ несретан, па је разбирао за што је иарод несретан. И на брзо је увидео, да му је народ несретан, јер је несложан. Беше и он жупанов син и он владаше мимо браћу своју неким крајевима српским. Нре свега прегне да народ у својој земљи освести, да га упозна са иросветом. па да га поведе бољем животу. У то време беше вера једшш разноси.тац просвете, па и Немања ноче но својим земљама дизати црквеи манастире. Ту се види, колика поквареност и омраза беше међу млађаним српским наТо, што Немања поче дизати своју земљу. нггоје потео свој народ бољку водити, све то не беше право ни рођеној браћи Немањиној. Завојште на њ; њих више, а он сам, уз то још и најмлађи против своје старије браће: изгуби мегдан и буде заробљен. Ниу тамници браће своје није ни о чем другом размишљао Немања, до једино о спасу народа свог, и збиља срећа добром јунаку прискочи: он се опрости тамнице, стане на чело свог народа и започне велико дело, дело уједињења грозно раздробљеног Српетва. Немања је заиста Србе и ујединио. И уједиљено Српство царова дуго, царова за двеста и вишегодина. Тада би Српство чувено но свом свету. Када се пак то јединство поруши, када српска госпоштина заноче своје старо : да граби, да чупа еваки