Glas naroda

г : ^ БРОЈ 10. „г I А С Н А Р 0 Д А." ГОДИНА IV.

ЗАБЛУДЕ И ДРАЗНОВЕРИЦЕ У НАШИМ ПОСЛОВИЦАМА. Од ђорђа Мандровића. пароха пештанског. (Наставак.) За злато рђа не пријања. | без којих свакако можеш бити? „Мање једи. па Младост је оно доба у човечјем животу, кад купи," каже се оном, ко од другога нож или што човек темељ својој будућности удара, кад му је друго иште, а тако би се могло рећи и дужнику: дакле нреко нужно искуство и мудрост седог старца, мање једи, па дуг одужи! Стари Грци у граду да би се на путу добродетељн могао одржати. Но Смирни љуто страдаше некада са неродице и њима да је младост тако одвише важна по нашу бу- хова браНа у граду Шпарти „ускратише својој дућност, ми на жалост, баш у том добу животаимамо марви и себи један ручак" и тим начином толико најмање искуства и знања, а у нашем телу баш хране скупише, дасу своју браћуу Смирни одглади онда тежи свака жилица за уживањем, и баш у тим спасли. Не би ли могли и ми тим начином себи и годинама пороци нам се у најружичнијим бојама један другоме помагати? представљају. Еолико нам се дакле ваља чувати, Но било тим, било другим начином, свакако вада, без искуства и знања, на клизавом и стрменом ља човек да гледи да своје дугове у уречено време путу живота не поклизнемо и не паднемо! одужи и то ако не другом, а оно самом себи за Што се неки одвише у себе уздају и за доказ, љубав; јер ко је као тачан и поштен платац пода нематога, који ће их на странпутицу завести, знат, томе су свачија врата увек отворена и он наводе и на себе примењују наведену пословицу, је по оној немачкој пословици „ко своје дугото је са свим погрешно. Нисмо ми тако мудри и в е плаћа, главницу прави", направио себи код ! савршени, да се можемо сравнити са златом, које сваког имућног човека капитал, којим се у свако не рра. Сви смо ми слаби, и само дотле јаки, док д 0 ба може послужити. По себи се разуме, да та у искушење не паднемо; а куцне ли час искушења, околност никога не треба да превари, да се лакоонда су одвећ ретки ти душевни јунаци, који не мислено у дуг баца. Ја рекох лакомислено; јер зар ће поклизнути и пасти, онда и много већимудра- то није највећа лакомисленост, кад се наши људи ци, но што смо ми, хоће да се заразе и покваре. већином задужују с тог, да што лепше и богатије Ту човекову слабост, добро је познавао наш Спа- свадбу или свеца проведу или даћу даду? Кад је ј ситељ, и за то нам је ставиоу молитви „оче наш"-у ео узајмио у тој намери, да с туђим новцем ради да молимо Бога, да нас не доведе у искушење, где и подиже се? би се наше слабо срце окужити и покварити могло. за трн, за грм. Не прецењујмо дакле себе, ие верујмо да рђа за То кажу Срби кад виде, да се звезда по небу злато не пријања, но имајмо на уму ове посло- вине и веле да значи, да је роб из тамнице утевице: „С ким си, онаки си," „с ким си до подне, као, па јамачно да га не би ухватили саветују му, онаки си од подне", „смрдљиво буре најбољевино да се сакрије „за трн, за грм." поквари," и „пригода чини лупежа." Тих на ис- По том веровању нашег народа дакле, је куству основаних нословица, сећајмо се, ичувајмо год. 1833. ноћу изме!)у 12. и 13. нов. до 240.000 ; се искушења и злих прилика! таквих звезда с неба пало, морало јетоликоисто Затворен дуга не пла*а. робова из тамнице утећи, а год. 1366. кад су 21. Дабоме да се у затвору ништанеда зарадити, окт. у зору те звезде у тако великом бројулетеле, чиме би се дуг исплатитп могао; но ваља знати да их нико није у стању био избројати, те године да се лакомислени и неблагодарни дужници за то јамачно је преко милијун лопова и убица морало затварају, да се у затвору науче памети, како ће од заслужене каштиге утећи. Но не само спомеће се, кад буду у слободи, боље паштити да своје нутих година, — кад би стајало што нам народ о дугове исплаћују. тим звездама мисли, онда би се сваке године по Али времена су рђава и ти поред најбоље во- више десетина хиљада робова својих тамница моље ниси у стању да се дуга опростиш. рали опростити; јер данас се за јамачно зна, да ј Еад ти дакле ваља дуг одужити, онда се нема у години има извесних дана, то су 9—11. август и времеје криво; но кад је свеца славити, сватове и 12—13. новембар, — кад те звезде редовно у ' држати, даће и парастосе давати, сроднике ипри- великом броју падају. ј јатеље дочекиватн, је ли, онда се свега на|)е? Ма Из тог семожемо довољноуверити да звезде, које како бибило, кад би ти неко време штедео одјела падају, не могу имати оног значења, које им наш и пића, кад би смањао онемногетрошкове, којечи- народ придаје, да оне не падају зато,што је овај ; ниш око којекаквих непотребних и излишних ствари, и онај роб утекао. Узрок њих^вом падању сасвим ј •У .—