Glas naroda

БРОЈ 13.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

V

ГОДИНА VI.

Лондон и отишао у Бердин, где сада о зајму са тамошњим банкарима уговара. Касацијони суд ублажио је нресуду првостепеног суда у преској ствари крагујевачког листа „Јавности", којом се досућује Свет. Жарковићу сараднику вод истога листа затвор од 18 месеци, а Димитрију Стојковићу, уреднику истога листа, затвор од 9 месеци тако, да је досудио првоме затвор од 9, а другоме од 3 месеца. Кнез Милан путоваНе, као што је јављено министру сдољних дела у дивану султановом од српске владе, после ускршњих празника на подворење судтану у Стамбол. Српска банка, што Је биласасвим пала, подиЕи Не се, као што из Веограда уверавају, које тим што Ее деопичари уплатити неуплаћени део деоничних вредности, а које што се влада заузела, да је одржи. Досадања себична управа уклоњена је. (Босна.) Ових дана стигао је нз Цариграда преко Варне и Рушчука нови вали.ја босански, Дервиш паша. Дервиш паша познаје скроз Босну и Херцеговину из нређашњих времена, кад се као војнички часник бавио по тим земљама. За њега говоре, да је један од највештишх војника турских с којим су Дрногорци већ имали посла. Колико се пак Дервиш паша разуме у управним. админнстративним стварима, и како ће се владати према раји — то ћемо сазнати. Зна. чајно је свакако. да се Фанатични мухамеданци сарајевски радују његовом доласку. Његов претходник Акив паша ностао је акхвјам адлије назири т. ј. министар правде у султанову дивану. То је учинио велики везир Авни, који је с Акифом од младостипријатељ. и који попуњава ради свога одржања сва виша места својим цристадицама. Страни свет. (Шпанија ) Јужно од Француске на кршном подуотоку пирине.јском пружа се једна од најзнаменитијих у новесници држава: држава шпањолска. У нрошлпм временима занесености. Фанатизма, верозаконског и политичког насиља, није ни један народ толико страдао, колико народ шнански. Заглупљивање и залућивање нашлоје најзгодније земљиште у то .1 од природе благословеној земљи. Н ипак је народ шпански сачувао * свима незгодама депе црте свога племенитог характера. Особито ,је јуначки нонос, којим се оддикује ватрени ЕГпањолац. Своје јунаштво и одушевљење па и друге врлине човечанске и граћанске показао је на сву меру шпански народ у почетку нашега века у љутој борби са франдуском револуцијом, у којој је развио своје родољубље до највиших граница бранећи своју слободу и своје право. Ал' 1е једна невоља гонила скоро непрекидно Шпањодце, а та је: несрећа у својим владарима. Тако је, да даље не идемо. Фердинандо VII. погазио свој у задану реч и заклетву. да ће вдадати уставно, да ће хранити и поштовати од народних кортеса (скупштине) донесени устав. Укинув устав, владао је вероломни крал> насилнички. како се замислити даје. Све најбоље патриоте и најчеститије синове народа бацао је сурови деспота на гилотину и у мрачне тамнице. Да крунише ово своје дело ил' боље недедо, измени он постојећи закон о наследству на шпански престо, а по жељи своје жене. младе Христине. која хтеде са својим љубавницима и милосницима на место своје још нејачке кћери кашње протеране краљице Изабеле да вдада. Од свих зада, што их је бесомучни краљ починио народу шпанском, овај завпн п нисдедству зло је најгоре. јер јењиме посејаоотро-

вно семе претендентства, отамања за шпанеким престодом. Искључени од престола тим законом брат краљев прогласи се одмах при смрти краљевој г. 1833. за шпанскога краља под именом Карло У. Дотле на довољан број политичких странака поцепани народ, ноцепа се сада и по претендентима на шпанску круну, и зарони у крваве тадасе несретног грађанског рата, ко.ји прождираше земљу кроз пуних седам гсдина. Син Карда У. гроФ Јпонтемодин прими за тим од оца у наследство тежњу за шпанским престолом, за који му се отац узалудно борио. Већ у г. 1849. и 1860. покушавао је гро® Монтемолин грађ. ратом. да мете себи на главу шпанску круну. Ал' га срећа тада изневери. Но како је срамна и гадна краљица Изабела из Мадрида, нрестонице Шданске изгнана, ето ж грофа Моитемодина који дотле живљаше у Ингдеској, захтевајући круну пшанску. Ц две пуне године ево већ бесни крвави граћапски рат међу синовима једне земље и једног народа. Сада је на једној страни ДонКарло, гроФ Монтемолин, а на другој Серанова република. ДонКарло се, као што већ јависмо, на северозанадној страни Шпа. није, у земљи храбрих Баска, на згодаим местима јако утврдпо Носледњих дана бије се непрекидно бојак измећу оба неиријатеља. између присталица републике и присталица дон Карда. Посдедње вести. што са бојишта стижу, јављају да репубдиканска војска, коју предводи главом Серано, напредује. — До који дап, па ћемо снгурно моћи јавити издазак те борбе. Жалосно је пак да синови једнога народа потежу крваво оружје грађ. рата, и то у корпст непријатељима народа!

РАЗЛИЧНОСТИ. (Сијамески близанци.) Познато ће бити читаоцима, да су била два близанца из Сијама, земље у далекој Азији, која су један за другог још у утроби мајчиној зарасла, тако да су у том зарасдом стању на свет дошла. Они су иначе били потпуно здрави и имали су сваки своје потпуно тело. Покушавади су више пута да се даду један од другог одључити, да им лекари расеку оно место, где суједансдругим срасди, ади то није могуће било, јер је било но живот опасно. Оба блпзанца ишла су по свету и показивала се за новце. Пре неЕог времена обојица умреше у Њујорку у Америци. Прво умре један, а после два сахата други. Каео ли је морадо бити оном, што је остао двасата у животу после брата свога? Човек се грози и онаво од мртваца, а камо ли кад је овај за њега прирастао! . . . (Некада и сада.) У Хинтербаху, неЕом манастш у у Немачкој, нашло се старо писмо још од године 1453. У том се писму тужи неки духовниЕ, како је оне године била велика скупоћа. Лен во стајао је 3 Фор. и по, једна крава 2 Фор., једно теле 2 цванцика. а 500 јаја по Форинте! Штаби рекао тај нокојник, да устане из мртвих. па да види, како се сад, после четири стотине н двадесет година, живи на овом дерном свету? Јамачно би се пожурио, да опет што брже умакне под ледени покров своје тамне раке, где сени не једе ни не пије! (Бирање и револвер.) У Виртембергу, у Немачкој беху пре негде изборн за сабор. У срезу ехингенсЕом беху две странке: католичЕа и протестанатсЕа. Један катодички свештениЕ тако је дошао у јарост, да је пуцао из револвера на једног нротестанта, што овај није хтео да пристане уз католичког кандидата.

власних „задртга за орпокт народну штамнарију ". — урвдник: Владан Арсенијснпћ.

Орпска народна задружиа штампарија у Новом Саду 1874. год.