Glas naroda

11«

БРОЈ 15.

А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

Б Е 1 Б Ш Е Е.

29. (Виноград и гној.) Винов лист, ластар, и вннова лоза кад угору, најбољи је гној за виноград. У њима је готова храна нокоту, и не мора је тек прикупљати, ни тражити. Исто тако је добра храна чокоту пепео од изгореле винове лозе и чокота, гато их сваки разуман газда треба даскупља. а не да баца, н треба у виноград да износи, па и онај пепео, што пза лужења кожуља остане, још је добар, и треба га у виноград износити и онде посути и затрпати. Исто тако је снажнахрана и она комнна, џибра. што остаје иза пецива ракије. И њу ваља скупљати. и по што доброугоре, у виноград износити ивиноград ђубрити. Ако ко не верује, нека покуша само две три годиие дана тако ђубрити и увериће се, да ће му онај комад винограда, који буде тако гнојио, не замишљено вигае рађати. 30. (Мразога ухва^ћен расад) ваља одмах, пре но што га је сунце огрејало, студеном водом што дуже и већма непрекидно поливати, а уз то што већма можно од сунца заклонити. Тако се неки за неколико сахата поврати, а око некога треба по цео онај дан тог посла. Иосле мраза ншпта већма биљку не убије. као топло еунце, ил после кигае

студен ветар. С лонцима премрзла цвећалакјепосао, јер се могу одмах у хлад и мракпренети, па онде хладном водом нреливати; ал' с расадом у лејама је теже, и морају се одмах раширенимасурама, нлатном ил' даскама од сунца заклонити; још мучније је с воћкама, па и ту помогне, кад сенепрестано баца вода шмрком, да у виду кише на во&ке нада; а шмрковатаких има даиас за јевтине новце. 31. (Виноградски плуг.) Још ниједан од ратарских алата није се онако свима допао, нитијеикоји онако брзо у обичај ушао, као виноградски плуг. Ире две године, кад су неки разумни виноградари с упрегнутим магарцем ил* мазгом почелисвојевинограде да ору, ишла је за њима оза од подсмевача, а данас и ови на врат на нос оне илугове купују и своје винограде ору. Данас се и код нас ночињу виногради нлуговима радити. па рад иде кудкамојевтинијеибоље. Ео је рад ово да види, нека 1кфе Велој цркви, где се од свпју крајева наших, данас виногради најразумније раде, или нека сврне и у Срба у Дрвеној цркви, ту ће видети виноградски рад, од ког бољега у свету нема.

■Н

ШТА БИВА 110 СВЕТУ. Каши крајеви. Нови Сад 12. априла, (Троједна краљевина) Загребачке новине донееоше последњих дана оенове разних законских предлога, што 1е вх по свој придици у целости поднети сабору на расправу, како се тамо у јуну састане. Међу тима основама има неких и о таким стварима, које дубоко заеецају у живот народа, као што је основа о устројству земаљске вдаде у Загребу, о уреЂењу судова, о измени изборнога закона, а особито основа о устројству општина и жупанија, На жалост морамо исповедити, да нас је немидо изненадио дух, који провејава кроз гдекоје од отих основа. Загребачка влада, а уз н>у и садања веЕипа загребачког сабора, на коју се влада паслања. судећи по листу те веВине, што излази у Загребу, кано да хвЕе да заборави, да је народ својим пожртвовањем учинио, да постоји садања влада.ида народу самом ваља оставити, да бдије, да се сачува оно мало олакшице, што је с толиком муком извојевао. Место начела демократког, т. ј. начела, по коме би се оставило што више оамоме пароду да располаже својом судбином, да се старао своме унапре ?јењу — усредсрећује се по некима од отих основа сва власт у рукама владе, тако да судба земље и народа у њој зависи непрестано од свагдање владе. Централизација, т. ј. усредсререње све властиусамој влади свугде пречи развитак народа, а особито развитак умни и друштвени. Поред те незгоде долази код нас још и друга исто тако велика незгода, а та је: што загребачка влада, ма била

најваљанија и најпоштенија не може иди бар нема сигурности да ће увек моћи радити само оно, што иде у хатар парода и земље; јер ваља знати, да у самој етвари загребачкавладанвје нипо најновијем издању „пагодбе" слободних руку, него вазда зависна од владе угарске. А шта тек, ако је влада неваљана, ако јој пије стало до парода, као што то беше од год. 1868. па до скора? Зар није онда централизација власти у влади бич. којим Ее пакосна вдада да сатерује у буџак сам народ? Бидо једно иди друго: усредсређење свију власти у рукама загребачке владе не значп друго : него усредсреЈење свију власти у овој земљи у рукама на!)арске владе, од које зависи вдада загребачка. А каква опасност прети отуда самоуправи, а услед тога ианредовању и развијању сваковрсних одношаја Тројне краљевине — то ваља да увиди и данашња влада загребачка, што се назива патриотпчном, и већина саборска, која ваља да није за такву цену нанустила програма свога и програма целога народа. — Међу тим ми ћемо се вратитн на ову ствар. (Угарока) Дедегације, што Ее претресати и установити прорачун за воЈничке ствари целе државе, саетале су се у Пешти и отпочеде су посао тим. што су се конститујисаде т. ј. што су се уредиле изабравши свака ееби председнике и разне одборе. Сабор је такође отпочео свој ускршњим празницима прекинути рад, Нрески суд пештански осудио је Романа Љубу Грују на 15 месеци затвора због неког чданка, што је штампануБабешовом листу „Адбини" и радк кога је пештанеки сабор, као што у своје време јависмо, издао Бабеша суду-Учданку