Glas naroda

158

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

Ке поанато бити, изгледа као мрамор, што свет често држи. да се по њима види, како је сапун ј добар. Он је и нехотице у белом сапуну направио чистији санун, али муштерије, као и он сам не знају нипгга од тога, па иду на другу страну. да купују гори сапун, који има на себи мраморне пруге. Сиромах мајстор, гата је знао друго чи-

нити, него стати, па гледати, где му се муштерије испред носа уклањају. Није знао, да те црне пруге из тога постану, кад се сумпорни делови у лугу споје са гволфем од котла, и да се те пруге могу и вештачки да начине. Тако је домаТшца сама себе преварила, а сапунџија је изгубио своју муштернју. (Наставиће се.)

БИЉКЕ КАО ТРГОЈВАЧКА РОБА.

2. Лимун. Лимун је пренет у друге крајеве из средње Азије, где му је права постојбина. Сада га има скоро у целој јужној Јевропи, особито у јужној Италији, јужној Француској, Шпанији. Далмацији и т. д. Из тих земаља и долази највишеу трговину, а особито много из Сицилије (острва у мору на југу од Нталије). Најбољи и најтрајашнији су лимуни, који се доносе са језера Гарде и из талијанске вароши Ђенове. Прилично су добри и они. који се доносе из Тиролске, из Трста и са Реке (Фујуме.) У нашим крајевима виђа се по гдешто само у лонцима. Лимун је благословена биљка, јер цвета нреко целе године идоноси плода. Цвет му јесасвимбео, само је с пољацрвенкаст. Жути плод свакоме је познат. Лимун се може брати у свако доба, те но томе берба није везана за извесне дане и месеце. Најбољи и најсочнији плод добија се од првогацвета, у првој берби. Берба та траје обично од почетка октобра до краја декембра, а који пут и до марта. Друга је берба од марта на до краја маја, атрећа од јуна па до краја септембра. Најлошији лимуни добијају се од треће бербе н ти се лимуни кажу јесењи лимуни. Лимун се бере пре, него што са свим сазре. IIначе се не би могао добро да одржи. Сваки се комад увије за себе у хартију, сложи се у сандуке пли у бурад, пасе после разашиље на све страие. Лимун се највише тражи због пријатног киселог сока из плода. Од сокатога праве селимунаде, пунчеви, а осим тога се сок меће п у разне лекове. Највише сока има у танкокорим лимуновима, те су но томе такви лимунови и највише на цени. Само је код њих та незгода, што се већином могу слабије да одрже, него дебелокори.

Осим тога се лимун тражи и због коре, која се меће у разна јела и у разне лекове. Из коре крај тога цеде и лимуново уље, које се ту налази у ситним мехурићима. Лимун се најбоље држи у сухим, хладним.проветривим поцрумима. Добро се држи и онда, кад се метне у ситансухпесак. пепео или со, али само тако,дасепритоменинајмање лимуни не додирују Кад се продаје на комад, може се, особито лети, по неколико дана држати у свежој води. Тако ће остати свежи и не ће трунути. Кад се лимун купује, ваља пазити да немапега и да није изубијан. Све лимуне, који суизубијани, ваља избацити на ноље, јер иначе хоће и здрави од њих да се укваре. Од лимуна имају више сорта, од којих су најпознатије ево ове: 1. Цедрат или цитронат. Кора мујеврло дебела и храпава. Од њега нраве гдешто уСрбији „слатко." 2. Обични лимун. Плод му је жут као шафран и јајаст. Сок је врло кисео. Кора танка и глатка, * срасла са унутарњим месом. Од свију сорта овај се лимуннајвише доносиунаше крајеве. 3. Слатки лимун. Месо му јеслатко, бљутаво или грко, а по боји је жутоили жуто црвено. Кора му је доста дебела. 4. А д а м о в а ј а б у к а. Кора је местимице угнута, као од уједа. Јевреји (Чивути) ките њоме своје хладнике приликом светковања „пасхе." 5.Бергамотски лимун. Корамује танка,црвенкасто жута. Лимун је овај дебео, округао или налик на крушку, а на врху угнут. Особито дело мирише. Месо му је пријатно кисело, мало нагрко. У Италији и у Дубровнику цедеиз његове коре уље, које се зове бергамотско уље.

Б Е Л Е Ш К Е. 41. (Пуж) је од најопаснијих непријатеља, што ; Најрадије се бави на тамним, влажним местима, у врту тамане нам зеље и цвеће. Особито шкоди у маховини, бусенима, под камењем, под широким оним биљкама, које имају широко лишће. лишћем, угустом шимширу. Излази на поље само