Glas naroda

166

= ГОДИНА П.

0 К У ] У времену, када куиање које ради опораве здравља, које као расхлада, које пак као пријатна забава све више и више узимље маха, мислимо, да не ће бити с горег, ако изнесемо пред своје читаоце неколико речи о кунању и о његову упливу ради г јбавести и поуке. Да је купање нешто особито, могао је свак већ опазити, који само погледа на све оне, што се нађу у једном и истом купатилу .... Овде видимо често пута трбоњу, који мисли да, вода „сиса" човека, па за то предаје своје сувише гојазно тело валима, да би како год мало омршавио. Поред њега опет видимо сухоњава бледа човека, који завидљиво погледа на свог гојазног комшију, и који се у ираво за то и купа да се ма и најмање по телу приближи ономе трбоњи. Тамо даље видимо званичника. научника, ко.ји по васданније устајао са своје столице, па и он дође да се купа, да мало освежи своје укочено тело; а поред њега скида хаљине са себе радник, који је вас дуги летњи данрадио марљиво п у зноју свога лица, а све на ногама, да се и он у води приправи за поткрепљив мир .... Овде се неко тужи на тромост у удовима, па мисли, да Пе се купањем мало оснажити;а тамо даље опет други прича, како кад се не купа, ие може по читаву ноН да сведе ока, те за то је приморан, свакп се дан купати. Некоме није глава на миру, некоме опет ноге, па обо.је иду у воду, да се поткрепе и опораве. А међу овима, који све то траже од воде. има их кијамет и таквих. који су ио св« здрави, па се само ту трљају и пливају. Узмемо ли на ум и то, да скоро сви изилазе нз купатила с тим осеНањем, да им је купање добро чинило. и да то осеЕање ретко кад вара; да по томе купатило одиста делује, онда морамо признати, да је вода нека општа лекарија. која у свима приликама добро чини. Ми смо до душе овде узели у обзир само хладна речна куиатила, што се у лето тако често употребљују, па нисмо се освртали ни натакве болесннке. који су приморани, да траже лекарске помоТш. Узмемо ли пак на ум, да у многим болестима купатила важе као најбољи лекови, да има купатила, у којима се многе немоћи ублаже, а често пута и са свим излече. да и у самом кућевном лечењу хладнп облози, поливања и трења хладном п млаком водом веома велику улогу играју да се већ и понашим варошима заводе парна купатила, где тело није изложено толико води, колико | топлоти водене паре, и то по највише са добрим успехом, то Ее употреба купатила морати све више и више расти, а свак ће увидети, е пра-

[ А Њ У. во имздосмо, што о томе поведосмо реч на овоме месту. Разматрања ова не Бе бити никако чисто лекарска него више природњачка. Ми ово не радимо за лекаре, који и по боље од нас знају за научнеизворе, из којих ми ово црпемо. А још мање пишемо за болесне и немоћне, јер ти Ке боље учинити, да за себе потраже савета у ваљана лекара. Ми ово иишемо за здраве, који хоће да одрже своје здравље; ми ово пишемо за оне, који су ради са природњачког гледишта да испитају утицај купатила и који хоће по ближе дасе упознаду са благотворним упливом воде на тело људско. Да бисмо дошли до тога, не Пемо одмах стрмоглавце појурити у воду, него Немо најире дасе упознамо са неким важним стварима, које овамо иду. Ако хоћемо да о разним унливима купатила на чисто будемо са собом, морамо се пре свега обазрети на састав и на природу ваздуха, у коме живимо; на састав и на природу воде, којом који нут у место ваздуха окружимо своје тело; и на покон на састав н на природу наше коже, јер она је у право главна ствар при куиању. У природном стању смо у век опкољени ваздушним слојем који битно утиче на наше тело. Не само да вазда удишемо ваздух у себе, него и кожом сг.ојом примзмо један саставак ваздухов, који се каже кисик. Одмах ћемо показати, како је наша кожавеома добро уређепа за тај носао; за сада ћемо само навести нешто, из чега ће се моћн видети, да без тога своЈства наше коже не бисмо могли ни живети. Еад две трећине коже улепимо таквом материјом, која ће стати на пут испаравању и утицању ваздуха, онда ће по кратком времену наступити смрт. Кад човек опали већи део коже, као што то бива у гдекојим приликама, где особе, које су оквасиле своје тело у спирутусу, дођу пламену каквом сувише близу, онда нису опасне толико често пута врло лаке ране, колико то, што је тиме спречено испаравање и утицање ваздуха. Но што смо ми непресгано и са свију страна опкољени ваздухом, то како топлота, тако и хладноћа ваздуха има на нас уплива. Али ваздух има једно сво.јство, игто веома смањује тај уплив. Ваздух је рђав, веома рђав топлоиоша. Тојест топлота врло тешко продире кроз ваздух, и за то не губимо у хладну ваздуху много топлоте из свога тела, а исто тако не нримамо ни од топла ваздуха сву његову топлоту .... Бива, да у зиму уђемо у собу, где је осам до десет степена