Glas naroda

181

„Г л А С Н А Р 0 Д А"

— ^ ОДИНА П.

ЗЕМЉОРАДНИКУ 0 МА Мислио сам, да иођем редом од простијих пољсеих алата е сложенијим, али како је сад време, где неки те неки земљорадник мисли о набављању машине за вршење, то ћу за сада да изоставим оне алате, што стоје између простога плуга и сложене машине за вршење, па Пу да изнесем у главном оно, што треба о овим машинама знати, пре него се ириступи избору и куповању. Сваки умнији земљорадник увидеће голему корнст машина за вршење, кад се сети оних ирошлих кишовитих година, кад се сети оног мноштва проналих крстина, око којихсе толико труда и муке уложило, док се обрадило и ножњело, а увидеће то још боље, кад узме на ум, како машини слабо смета киша у време вршидбе. Ваучени земљорадници знају и увиђају важност и корист ових машина, али ипак не слажу се сви у погледу кроја и састава њиховога. Једноме се допада овај, другоме онај крој и сваки хвали ону, која је по његовом укусу саграђена, и то ће сигурно и бити узрок данашњим разноличним кројевима тих машина. Међу тнм постигле су те машине за вршење (могли бисмо их назвати млатила) такву савршеност, да их готово већ није ни могуће већма усавршити, и данашње измене, што се још чине на њима, састоје са само у ситним преинакама, које у главноме не приносе машини готово никакве веће стварне вредности — ни доброти рада нити умаљавању трошкова, него једино ћефунеких „великих" економа. Али и опет не заслужују сва та млатила, .јецнаке поште од земљорадника, и ма да су она у опнпе од велике користи, то ипак треба добро пазити при избору и не ослањати се на оне силне похвале, изјаве и медаље и јподобну вику. Машину треба дакле добро проучити пре, него извадиш паре да је платиш. Еоје каквих „швиндлера" — варалица — треба се чувати и само од припознатих поштених трговаца уз јемство куповати. Сва млатила, што су до данас нанрављена, можемо разделити у два реда, Једна крше сламу мање више и у које се снопље дужином — клас напред — у машину меЕе, а у други ред спадају оне машине. које не крше и на триње сламе, у које се дакле снопље иоребарке меће. Млатила овог другог реда има опет од две руке. Некоја су покретна т. ј. могу се с једног места пренети на друго без икаквог растављања, а друга су стална т. ј. таква, која се сместе на једно место, од куда се никад не кре^у, него се

ИИНАМА ВА ВРШЕЊЕ. храна до њих доважа и ту под кровом млати. Млатила, у која се снопље норебарке меће, имају увек згоду за претресање сламе, а обично је ту спојен ветрењак. којп одмах чисти и зрно од нратаине и плеве. Некоја млатила тако овеју зрно, да се може одмах на пијацу возити. а да се даље не решета. Ову врсту млатила терају или у витао упрегнути коњи или парна машина, која се зове локомобила, само ређе бива, да их тера вода — ноток или речица. Овако млатило измлати за један сат 8 до 12 цената снопља, ако га тера витао, у који су ухваћена дваили три јака коња. Са јачим и правилнијим покретачем изврше се и више. Најправилнији је нокретач пара у локомобили, јер ту нема умора нити неједнаких корака, него како се Једном удеси. онако ради непрестано. Стална или непокретна млатила јача су, а дуже и трају од иокретних, к томе су још и јевтиннја и за то ће бити увек иробитачније, набавити такво млатило у оном случају, где није од потребе, да се »ренаша с једног гумна на друго. Исто тако разликујемо и од оних, у која се снонови уздуж бацају, опет две врсте. И од ових пма покретних и непокретних. Млатила овога реда у онште су много простија од оннх, о којима мало час говорисмо. Има их до душе, која раде исто онако, као и ова прв1, али тек више их има, која лошије раде. Млатила ове врсте обично немају оне згоде за претресање сламе нити ветрењак, и за то треба уз такву машину више и радника, дакле и трошак је већи. Та неиовољност даде повода, те сад удесише Фабричари и ова млатила тако, како ће се слама моћи претресатн и зрно од илеве и прашине чисто растављати, те тако нема у раду готово никакве разлнке између једне и друге ове врсте млатила. При куповању млатила треба најпре размотрити, како су склопљенн поједини главни делови, као што су: они бубњеви, који сламу млате, сламотрес, који је претреса и ветрењак, који зрно чисти. Особито треба пазити на то, да није превећ сложено и замршено, какоће га моћи и простији радник знати удешавати и њиме управљати. На то треба пазити и за то што се сложенија машина у онште увек много лакше обатали, него она простиЈа без којекаквог излидгаог цифрашага. За тим треба узети у обзир и то: да ли се даде без муке наместити и какву иште снагу. Што се тиче нужне снаге за иокретање млатила, треба знати, да ту сви Фабричари без из-